Predmet konkursa - opšte smernice i preporuke

Kao što je u Uvodu navedeno Predmet ovog konkursa - idejno arhitektonsko-urbanističko rešenja urbane revitalizacije kompleksa „Studentski grad“ obuhvata Primarni predmet konkursa i Predmet konkursa na anketnom nivou. Razlika ova dva domena konkursa manifestuje se, pre svega, kroz karakter konkursnog zadatka, kao i kroz potreban nivo razrade konkursnih rešenja za svaki od njih.

Primarni predmet konkursa sastoji se iz dva segmenta:

1. Idejno arhitektonsko rešenje izgradnje novih smeštajnih kapaciteta namenjenih studentskom stanovanju, za 1000 studenata, planirane BRGP 24.500 m²;
2. Celovito programsko-projektno rešenje parternog uređenja kompleksa „Studentski grad“.

Predmet konkursa na anketnom nivou je idejno rešenja rekonstrukcije i adaptacije postojećih smeštajnih objekata u sklopu kompleksa „Studentski grad“ kao i novog identiteta celine kompleksa što uključuje i razmatranje revitalizacije omotača i ostalih postojećih objekat u kompleksu, izuzev Doma kulture Studentski grad sa pripadajućim parterom, koji je pod Urbanističkom zaštitom i zadržava se u postojećem stanju.

Obuhvat konkursa čini celina kompleksa „Studentski grad“. Svi postojeći objekti u obuhvatu konkursa koji su u funkciji namene smeštaja, boravka i ishrane studenata planirani su za zadržavanje i revitalizaciju / rekonstrukciju, dok je grupa manjih objekata komercijalne namene na uglu ulica Tošin bunar i Bulevar Zorana Đinđića, (k.p. br. 865/17, 866, 912 i 913 sve KO Novi Beograd) predviđen za uklanjanje.

Grafički prikaz konkursnog obuhvata dat je u konkursnoj dokumentaciji – I INFORMACIONI GRAFIČKI PRILOZI, prilog PRIKAZ KONKURSNOG OBUHVATA.

Od učesnika se očekuje da, poštujući neposredni kontekst lokacije i poziciju predmetnog prostora u okviru urbane matrice Novog Beograda, sve intervencije u okviru predmetne prostorne celine, odavno afirmisane u smislu ambijentalnih specifičnosti, pažljivo razmotre u cilju dobijanja što kvalitetnijeg rešenja takvih karakteristika da, uz obezbeđenje efikasnosti korišćenja prostora i afirmaciju postojećih vrednosti celine, kroz unapređenje funkcionalne i ambijentalne karakteristike, kompleksu „Studentski grad“ obezbedi novi identitet.

Posebnu pažnju obratiti na oblikovne, vizuelne i značenjske karakteristike nove izgradnje imajući u vidu da njena planirana pozicija obezbeđuje visok stepen uticaja pojave novog objekta u percepciji karaktera ambijenta celine „Studentski grad“ i to u okviru vizure iz pravca Auto-puta što za većinu, kako korisnika tako i građana Beograda, predstavlja „sliku“ prvog susreta sa ovim prostorom.

Predlog arhitektonsko-urbanističkog rešenja revitalizacije kompleksa “Studentski grad” - nove izgradnje, rekonstrukcije i uređenja prostora potrebno je koncipirati na način da, kako u funkcionalnom tako i u smislu dizajna, čini jedinstvenu celinu prepoznatljivog vizuelnog identiteta. Predloženo rešenje treba da bude visokog arhitektonskog kvaliteta, u vizuelnom i u smislu strukture prostora, kao i u pogledu primenjenih materijala.

Idejno arhitektonsko rešenje nove izgradnje podrazumeva formiranje objekta studentskog stanovanja sa pratećim sadržajima, kao savremenog, fleksibilnog i komunikativnog prostora koji, imajući u vidu specifičnu raznovrsnost korisnika i njihovih potreba, kao i vrstu stanovanja koja podrazumeva periodičnost i privremenost, treba da obezbedi uslove za implementaciju svih planiranih sadržaja.

Od učesnika se očekuje da u skladu sa programskim i potrebama namene, kao i trendovima razvoja objekata studentskog stanovanja, funkcionalno, sadržajno, tehnološki i ambijentalno, adekvatno organizuju prostor namenjen različitim tipovima aktivnosti, kako bi se optimalno iskoristili kapaciteti i potencijali lokacije i formiralo racionalno i atraktivno arhitektonsko rešenje. 

Novi objekat planirati kao jedinstvenu prostorno-funkcionalnu i oblikovnu celinu – jedinstven volumen ili kompoziciju više prostornih volumena koji vizuelno čine jedinstvenu celinu.

Jedno od ključnih opredeljenja revitalizacije Kompleksa „Studentskog grada“ je unapređenje održivosti, što je afirmisano kroz više aspekata, uključujući i afirmaciju mogućnosti ozelenjavanja krovnih površina nove izgradnje i rekonstruisanih objekata, njihove aktivacije u svrhu korišćenja kao zajedničkih spoljnih zelenih prostora, energetskih potencijala ili drugih svrsishodnih sadržaja, u skladu sa namenom objekta i potrebama korisnika.

Revitalizacija kompleksa “Studentski grad” u segmentu koji se odnosi na celovito programsko-projektno rešenje parternog uređenja podrazumeva programsko rešenje, organizaciju i dizajn slobodnih površina – saobraćajnih, pešačkih, rekreativnih i zelenih u skladu sa programskim zadatkom i potrebama namene, sa ciljem formiranja funkcionalno i ambijentalno vrednog otvorenog prostora. Slobodne prostore, u programskom smislu, predvideti u skladu sa potrebama savremenog života studenata, imajući u vidu raznovrsnot načina na koji oni taj prostor koriste i podrazumevajući maksimalno očuvanja zelenog fonda zatečenog na lokaciji. U sklopu ovog segmenta konkursnog zadatka neophodno je oblikovno definisati i zone ulaska u kompleks (pristupe, portirnice i sl.) 

Posebnu pažnju treba posvetiti planiranju korišćenja pešačkih, rekreativnih i zelenih površina u sklopu kompleksa. Od učesnika se očekuje da unaprede postojeću programsko funkcionalnu šemu otvorenih prostora i obezbede uslove za različite oblike boravka na otvorenom, od mirnih zona za učenje, čitanje i meditaciju, do zajedničkih prostora za druženje, sport i druge grupne aktivnosti.

Predviđeno je da revitalizacija kompleksa „Studentski grad“, kroz faznu realizaciju obuhvati i revitalizaciju postojećih smeštajnih objekata u cilju unapređenja standarda primenjenih materijala i uslova korišćenja prostora. Anketni domen konkursa - idejno rešenja rekonstrukcije i adaptacije postojećih smeštajnih objekata u sklopu kompleksa „Studentski grad“, treba da bude koncipirano na način da se obezbedi povećanje kapaciteta njihove održivosti kroz unapređenje i osavremenjivanje funkcionalnih i tehnoloških karakteristika postojećih prostornih struktura sa ciljem usklađivanja sa kriterijumima energetske efikasnosti i dostizanja višeg standarda studenskog stanovanja. Intervencije na postojećim objektima domova uključuje i rekonstrukciju završne (mansardne etaže), kao i eventualnu dogradnju, u okviru maksimalne dozvoljene visine objekata – 32.0 m.

Konkursno rešenje treba da afirmiše savremene tendencije u arhitekturi, oblikovanju i uređenju javnih prostora uključujući i jasan afirmativan odnos prema svim aspektima održivosti planirane izgradnje i uređenja kako vezano za realizaciju tako i za eksploataciju svih sadržaja Kompleksa. U tom kontekstu očekuje se i da predloženo arhitektonsko-urbanističko rešenje revitalizacije prostorne celine “Studentski grad”, rekonstrukcije, adaptacije i izgradnje pored postizanja visokog standarda u kontekstu predviđenih zahteva, podrazumeva i što manji CO2 otisak tokom izgradnje, upotrebe i održavanja objekata i prostora.

Obaveze u formiranju prostora

• Prepoznatljivo arhitektonsko-urbanističko rešenje u skladu sa potrebama namene, karakteristikama i značajem lokacije koje korespondira sa okruženjem;
• Urbanističko-arhitektonsko rešenje revitalizacije kompleksa koncipirati u skladu sa prepoznatim vrednostima ambijentalnu celine i na afirmativan način, kako u smislu fizičke strukture i vizuelnih karakteristika tako i programski, u smislu dispozicije pojedinih sadržaja;
• Karakter kompleksa u duhu i sa karakteristikama savremene arhitekture;
• Primarni zahtevi organizacije prostora su usklađenost sa raznovrsnim potrebama namene i maksimalno mogućoj meri fleksibilnog korišćenja, dobra prostorna struktuiranost i laka orijentacija, jednostavnost i efikasnost koncepta komunikacija, kako u sklopu objekata tako i u spoljnom prostoru;
• Kretanje korisnika i posetilaca prostora treba da je logično, u skladu sa dinamikom i načinom korišćenja različitih sadržaja i brojem korisnika.
• Po pitanju saobraćaja, dolazni i odlazni putevi treba da budu jasno i jednostavno organizovani;
• Osiguranje dobre saobraćajne pristupačnosti bez stacioniranja mirujućeg motornog saobraćaja van zona predviđenih programom;
• Dobra funkcionalna povezanost u okviru pojedinačnih segmenata i međusobno u horizontalnom i u vertikalnom planu;
• Afirmacija postojećih prirodnih i stvorenih vrednosti ambijenta i prepoznatih autohtonih obeležja;
• Maksimalno očuvanje postojećeg zelenog fonda;
• Primena materijala adekvatnih fizičkih, funkcionalnih, ekoloških karakteristika, u skladu sa programskim i eksploatacionim potrebama namene i propisima u smislu bezbednosti;
• Projektovano rešenje treba da obezbedi infrastrukturno opremanje u skladu sa zahtevima programa, adekvatno u smislu komfora korisnika prostora;
• Svi pristupi, površine namenjene pešačkom kretanju i manevarski prostori treba za zadovolje nesmetano kretanje osoba sa otežanim kretanjem i osoba sa invaliditetom.
• Saobraćajna matrica javnih saobraćajnih površina iz važeće planske dokumentacije, data u konkursnoj dokumentaciji, predstavlja fiksni element za konkursno rešenje.

 

Programski elementi i smernice za konkursno rešenje

Programski elementi i smernice za novu izgradnju – studentski smeštaj za 1000 studenata

Zona konkursnog područja namenjena izgradnji novih smeštajnih kapaciteta studentskog stanovanja –studentskog doma sa smeštajnim jedinicama, pratećim sadržajima, pripadajućim komunikacijama, svim tehničkim i pomoćnim prostorima, nalazi se u južnom delu kompleksa „Studentski grad“ i obuhvata prostor između regulacija javnih saobraćajnih površina Studentske ulice i saobraćajne veze Auto-puta ka ulici Tošin bunar i DOMA 4. U okviru ovog prostora, u aktuelnom stanju, nalaze se sportski tereni namenjeni korisnicima kompleksa „Studentski grad“. Ukoliko predlog rešenja nove izgradnje podrazumeva uklanjanje ovih terena sa njihove postojeće lokacije, neophodno ih je predvideti na drugoj poziciji u okviru Kompleksa u skladu sa konceptom parternog uređenja prostorne celine.

Horizontalna i vertikalna regulacija nove izgradnje određene su zonom nove gradnje i maksimalnom dozvoljenom visinom objekta – 32.0 m. Maksimalna spratnost objekta određena je maksimalnom dozvoljenom visinom objekta. Maksimalna bruto razvijena građevinska površina (BRGP) planirane izgradnje (koja uključuje i eventualnu suterensku etažu) je 24 500 m².

Grafički prikaz zone namenjene izgradnji novih smeštajnih kapaciteta dat je u konkursnoj dokumentaciji – I INFORMACIONI GRAFIČKI PRILOZI, prilog PRIKAZ KONKURSNOG OBUHVATA NA KATASTARSKO-TOPGRAFSKOJ PODLOZI

Planirani sadržaji i struktura prostora novog studentskog doma u okviru kompleksa „Studentski grad“  treba da obezbede potrebe smeštaja, pratećih aktivnosti i opslužujućih servisa za 1000 studenata u skladu sa standardnim načinom funkcionisanja studentskih domova u okviru Ustanove studetnski centar Beograd i da zadovolje kriterijume kategorije „IA“ prema Pravilniku o standardima za kategorizaciju objekata učeničkog i studentskog standarda „Službeni glasnik RS“ br. 1/2012.

Struktura planiranog objekta podrazumeva: aktivno prizemlje, smeštajne kapacitete od 1. do najviše etaže i ozelenjene ili na drugi način aktivirane krovne površine u svrhu funkcionalnih i/ili tehnoloških potreba objekta. Za sve krovne površine koje se eventualno predviđaju kao koristan prostor koji podrazumeva prisustvo korisnika obezbediti adekvatnu funkcionalnu i evakuacionu povezanost putem vertikalnih i horizontalnih komunikacija.

Pri koncipiranju rešenja imati u vidu potrebe svih instalacionih sistema i tehnoloških potreba objekta, uključujući i razvod centralne klimatizacije svih prostor objekta i njihov uticaj na finalne dimenzije formiranih prostora, posebno visine. Minimalna čista visina za zonu smeštajnih jedinica je 2.80 m.

Svi zajednički prostori moraju biti projektovani u skladu sa odredbama Pravilnika o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama („Službeni glasnik RS”, broj 22/15).

Neophodno je da projektovano rešenje zadovolji sve propise u smislu zaštite od požara.

Pravilnik o standardima za kategorizaciju objekata učeničkog i studentskog standarda „Službeni glasnik RS“ br. 1/2012.,Pravilnika o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama „Službeni glasnik RS”, broj 22/15 i nadležni propisi za zaštitu od požara priloženi su u konkursnoj dokumentaciji – V OSTALA KONKURSNA DOKUMENTACIJA

Slika 23. Orto foto snimak sa prikazom konkursnog obuhvata i zone nove gradnje

Slika 24. Zona nove gradnje

Programski sadržaji novog studentskog doma obuhvataju sledeće programsko-funkcionalne celine:

1. PROSTOR ZA SMEŠTAJ STUDENATA
2. ZAJEDNIČKI PROSTORI NAMENJENI AKTIVNOSTIMA STUDENATA
3. PROSTORI ZA UPRAVU I ADMINISTRACIJU
4. SERVISNI PROSTORI
5. KOMUNIKACIJE I PRATEĆI I TEHNIČKI PROSTORI

U smislu dispozicije sadržaja potrebno je:

• smeštajne jedinice planirati od 1. do najviše etaže, s’ tim da nije isključena mogućnost pozicioniranja smeštajnih jedinica i u prizemlju, pri čemu je neophodno imati u vidu potrebu da se obezbedi intimnost i bezbednost unutrašnjeg prostora smeštajne jedinice u odnosu na spoljni prostor;
• zajedničke prostore namenjene aktivnostima studenata pozicionirati u skladu sa konceptom predloženog rešenja, kao funkcionalne celine izdvojene u odnosu na zone smeštajnih jedinica, ali dobro povezanom sa njima;
• upravu i administraciju obavezno pozicionirati u prizemlju,
• servisne prostore predvideti u prizemlju ili suterenu objekta,
• tehničke prostore predvideti u skladu sa tehnološkim potrebama svakog od tih prostora.

Poželjno je krovne površine planirati kao aktivan i ozelenjen prostor, u svrhu njihovog korišćenja kao zajedničkih spoljnih zelenih prostora, aktivacije energetskih potencijala ili drugih sadržaja, u skladu sa potrebama korisnika objekta.  

A. PROSTOR ZA SMEŠTAJ STUDENATA

Zone objekta sa smeštajnim jedinicam predvideti kao primarni sadržaj svih etaža objekta, osim prizemlja. U okviru prizemlja je moguće predvideti smeštajne jedinice uz zadovoljenje kriterijuma intimnosti i bezbednosti u odnosu na spoljni prostor s’ tim da nije namera da one predstavljaju pretežan sadržaj ukupnog kapaciteta prizemlja.

Konkursnim rešenjem predvideti smeštajne jedinice za smeštaj 1000 studenata (1000 kreveta) koje ispunjavaju standarde savremenog studentskog stanovanja. Strukture smeštajnih jedinica predvideti u kapacitetu smeštaja od jednog do četiri studenta po jedinici, imajući u vidu savremene standarde studentskog smeštaja u okviru šireg obrazovnog prostora čijem sistemu pripadamo, kao i aspekte racionalnosti, ekonomičnosti i energetske efikasnosti predloženih projektantskih rešenja. U okviru ukupnog broja smeštajnih kapaciteta potrebno je planirati 40 jednokrevetnih smeštajnih jedinica namenjenih korisnicima sa smanjenom pokretljivošću.

SMEŠTAJNA JEDINICA u prostorno-programskom smislu obavezno obuhvata:

• predsoblje,
• kupatilo,
• čajnu kuhinju (kuhinjsku nišu) i
•  sobu

Potrebno je za svaku smeštajnu jedinicu predvideti i pripadajući spoljni prostor – lođu / terasu.

Preporučena površina smeštajne jedinice je 12.0 – 16.0m² po korisniku smeštaja, u zavisnosti od strukture jedinice i broja korisnika.

Preporučena površina smeštajne jedinice se ne odnosi na smeštajne jedinice namenjene smešataju korisnika sa smanjenom pokretljivošću gde je primarni kriterijumi za organizaciju prostora zadovoljenje uslova definisanih nadležnim propisima za ovu kategoriju korisnika i za koje preporučena površina iznosi 20.0 – 24.0m² po korisniku smeštaja.

Preporučene površine smeštajnih jedinica po korisniku obuhvataju sve prostorno-programske sadržaje, uključujući i pripadajući spoljni prostor.

• Soba u okviru smeštajne jedinice podrazumeva prostor za boravak bez predsoblja, kupatila i čajne kuhinje/kuhinjske niše.

Sobu dimenzionisati i organizovati na način da obezbedi uslove za smeštaj i korišćenje sledeće opreme (u skladu sa brojem korisnika):

• krevet minimalnih dimezija 200x90cm, za svakog korisnika
• samostalni radni sto za svakog korisnika minimalnih dimenzija 90x60cm sa radnom stolicom ili zajedničku radnu površinu sa odgovarajućim brojem sedećih mesta minimalne radne širine 90cm po korisniku
• policu uz / iznad kreveta i/ili iznad radnog stola za svakog korisnika
• plakar / orman sa policama za garderobu i veš, posebnim odeljkom za vešanje odeće, prostorom za odlaganje kofera i prostorom za odlaganje posteljine, za svakog korisnika
• poželjno je uz svaki krevet predvideti i noćni ormarić ili komodu sa kasetom za svakog korisnika u okviru sobe

Krevete u okviru sobe predvideti isključivo u jednom nivou (bez kreveta na sprat). Organizaciju prostora sobe predvideti na način da se obezbedi i mogućnost korišćenja prostora ispod kreveta u svrhu odlaganja (npr. fioke za posteljinu i sl.). Plakare / odlaganje pojedinih navedenih sadržaja moguće je, u zavisnosti od koncepta organizacije prostora smeštajne jedinice, predvideti i u okviru predsoblja. 

Preporučena površina sobe je 7.0 - 9.0 m²  površine po korisniku smeštaja, u zavisnosti od strukture sobe i koncepta predloženog rešenja smeštajnih jedinica, moguća su odstupanja.

Preporučena površina sobe se ne odnosi na sobe u okviru jednokrevetnih smeštajnih jedinica namenjenih smešataju korisnika sa smanjenom pokretljivošću gde je primarni kriterijumi za organizaciju prostora zadovoljenje uslova definisanih nadležnim propisima za ovu kategoriju korisnika.

• Predsoblje (pretprostor) podrazumeva pristupnu zonu smeštajne jedinice, a poželjno je da predsoblje bude i pozicija povezivanja svih sadržaja smeštajne jedinice. U okviru predsoblja obavezno predvideti zajednički prostor za odlaganje obuće i čiviluk. U okviru predprostora moguće je predvideti i prostor za odlaganje kofera, u tom slučaju taj prostor nije potrebno predviđati u okviru plakara u sobi. U sklopu predprostora moguće je predvideti i čajnu kuhinju.
• Kupatilo u sklopu smeštajne jedinice u smislu ugradne i montažne opreme obavezno sadrži:
• umivaonik dimenzija 40x50 cm
• wc šolju sa niskomontažnim ili ugradnim vodokotlićem
• tuš kada minimalnih dimenzija 80x80 cm, sa zaštitom od prskanja (kabina ili zavesa)
• ogledalo sa policom za toaletni pribor ili toaletni ormarić dimenzionisan prema broju korisnika
• zidnu vešalicu za odeću

Preporučenu površinu kupatila u okviru smeštajne jedinice planirati u rasponu od 3,00 - 4,00 m² (moguće odstupanje do 0,50 m² ukoliko projektovano rešenje obezbeđuje funkcionalnost i smeštaj svih neophodnih sadržaja). Preporučena površina kupatila se ne odnosi na kupatila u okviru jednokrevetnih smeštajnih jedinica namenjenih smeštaju korisnika sa smanjenom pokretljivošću gde je primarni kriterijumi za organizaciju prostora zadovoljenje uslova definisanih nadležnim propisima za ovu kategoriju korisnika.

U sklopu kupatila obavezno predvideti prostor za ugradnju vertiklanih kanala za prinudnu ventilaciju, nezavisno od toga da li projektantsko rešenje omogućava i prirodnu ventilaciju kupatila. Priprema sanitarne tople vode u okviru kompleksa „Studentski grad“ je centralizovana.

• Čajna kuhinja / kuhinjska niša preporučene radne dužine 120 cm, u smislu opreme obavezno sadrži:
• sudoper sa baterijom sa toplom i hladnom vodom
• stojeći kuhinjski ormarić sa električni rešoom
• prostor za frižider
• viseći kuhinjski ormarić

Moguće je umesto kuhinjske niše u okviru svake pojedinačne sobe predvideti zajedničku kuhinju za četiri do osam korisnika, s’ tim da se obezbedi jasan prostorni odnos / veza između kuhinje i smeštajnih jedinica koje opslužuje.  U sklopu čajne kuhinje / kuhinjske niše / kuhinje predvideti prostor za ugradnju vertikalnih kanala za prinudnu ventilaciju, osim u slučaju kada je za ovaj prostor obezbeđena direktna prirodna ventilacija.

Konkursnim rešenjem poželjno je predvideti različite strukture smeštajnih jedinica (od jednokrevetnih do četvorokrevetnih), s tim da je optimalno da najveći broj jedinica budu dvokrevetne, samostalne i/ili objedinjene po dve dvokrevetne. Objedinjenje dve dvokrevetne jedinice podrazumeva strukturu u okviru koje su dve dvokrevetne sobe povezane zajedničkim predprostorom sa zajedničkim kupatilom i čajnom kuhinjom, što nominalno čini četvorokrevetnu smeštajnu jedinicu.  Na isti način moguće je objediniti i po dve jednokrevetne smeštajne jedinice uključujući i one namenjene korisnicima sa smanjenom pokretljivošću.

Koncepti koji afirmišu mogućnost fleksibilne organizacije prostora smeštajnih jedinica, kako bi se mogle zadovoljiti potrebe različitih kategorija korisnika (bračni parovi studenata, korisnici sa hendikepom čiji boravak u domu uključuje i pratioca itd), kao i obezbedili uslovi korišćenje smeštaja u specifičnim situacijama (npr. epidemija COVID 19), poželjna su karakteristika konkursnog rešenja.

Pri koncipiranju rešenja zone smeštajnih prostora i organizacije prostora samih smeštajnih jedinca potrebno je imati u vidu i da:

• veličina zastakljene površine u sobama mora iznositi najmanje 1/7 površine poda uz toleranciju - ± 10% površine, od čega se minimalno 1/2 zastakljene površine mora otvarati (prozori sa krilima koja se otvaraju oko vertikalne i horizontalne osovine i balkonska vrata ukoliko je soba sa terasom ili lođom).
• je obavezno obezbediti mogućnost zamračenja i sprečavanja pogleda spolja (roletne, zastori), sa mogućnošću regulisanja količine svetla u sobi.
• racionalnost projektovane organizacije i uređenja prostora smeštajne jedinice imajući u vidu korišćenje kapacitete multifunkcionalnosti elemenata nameštaja i opreme

B. ZAJEDNIČKI PROSTORI NAMENJENI AKTIVNOSTIMA STUDENATA

Zajednički prostori u okviru objekta namenjeni aktivnostima studenata korisnicima novog studentskog doma obuhvataju prostore za rad i prostore za druženje, zabavu i rekreaciju.

• Prostori za rad (B1) obuhvataju čitaonice, crtaonice i medijateku/internet prostor
• Prostori za druženje, zabavu i rekreaciju (B2) obuhvataju prostore za dnevni boravak i prostore za sport / rekreaciju (teretana i sl.)

Zajedničke prostore namenjene aktivnostima studenata poželjno je predvideti u okviru prizemlja objekta, uz mogućnost da se ovi zajednički prostori predvide i na drugim etažama objekta, npr.: u namenski formiranom segmentu objekta u skladu sa konceptom predloženog rešenja i izdvojenom u odnosu na smeštajne kapacitete, ali dobro povezanom sa njima ili u okviru „proširenih“ komunikacija planiranih za multifunkcionalno i fleksibilno korišćenje ili na drugi način.

Osim programom predviđenih zajedničkih prostora u okviru prizemlja objekta moguće je predvideti i dodatne zajedničke sadržaje namenjene svim korisnicima celine kompleksa „Studentski grad“.

B1. PROSTORI ZA RAD

• Čitaonice / crtaonice………………………………………….…………………………………………….……………450 - 600 m²

Čitaonice predstavljaju radne prostore namenjene učenju, istraživanju, izradi školskih zadataka i sl. Opremu prostora čitaonica čine radni stolovi i stolice, pri čemu jedno radno mesto u čitaonici čini radni sto dimezija 80x60cm sa radnom stolicom.

Crtaonice predstavljaju radne prostore namenjene izradi grafičkih, umetničkih i drugih vrsta radova koji mogu podrazumevati i timski rad. Opremu prostora crtaonica čine takođe radni stolovi i stolice, pri čemu jedno radno mesto u crtaonici čini radni sto dimezija 120x60cm sa radnom stolicom.

Prostore namenjene čitaonicama / crtaonicama koncipirati kao fleksibilne prostore koji se po potrebi, jednostavnim operacijama mogu povezivati ili deliti.

Čitaonice / crtaonice pozicionirati i organizovati na način da imaju obezbeđene uslove za neometan rad i kvalitetno dnevno osvetljenje, kao i veštačko.

Projektom je poželjno predvideti ukupan kapacitet čitaonica / crtaonica tako da se obezbedi jednovremeno korišćenje za oko 20% korisnika, što podrazumeva oko 200 radnih mesta. 

U okviru ukupnog kapaciteta ovog prostora, poželjno je planirati i specificiran prostor namenjene medijateci / internet pristupu - radni prostor opremljen stolovima 80x60cm sa radnom stolicom i računarima za 15-20 korisnika.

B2. PROSTORI ZA DRUŽENJE, ZABAVU I REKREACIJU

• Prostori dnevnog boravka………………………………………………………………………………………………400 – 500 m²

Prostore za dnevni boravak su višenamenski multifunkcionalni prostor za druženje, zabavu i hobi aktivnosti studenata korisnika doma. Prostore za dnevni boravak je moguće koncipirati kao zasebnu funkcionalnu celinu, ali i kao „pojedinačne“ prostore raspoređene u okviru objekta u skladu sa konceptom predloženog rešenja. Oprema ovih prostora su elementi za sedenje, ležernog karaktera, laki za manipulaciju, kao i stolovi za više osoba i stolice. Predviđena organizacija i oprema ovih prostora treba da omogući multifunkcionalno i fleksibilno korišćenje prostora i njegovu operativno jednostavnu podelu / spajanje.

• Prostor za rekreaciju…………………………………………………………………………………………………………….do 100 m²

Predvideti prostor namenjen rekreativnim aktivnostima korisnika doma, tipa teretane sa pratećim prostorima – svlačionice i tuševi (ženska i muška), za jednovremeno korišćenje 10 do 15 korisnika.

Prateći sadržaji u okviru zajedničkih prostora namenjenih aktivnostima studenata uključuju i sanitarne prostore – toalete, čiji kapacitet treba predvideti u skladu sa brojem korisnika svih prostora.

C. PROSTORI ZA UPRAVU I ADMINSTRACIJU

Prostori za upravu i administraciju…………………………………………………………………………….…………..…do 60m²

Prostori za upravu i administraciju podrazumevaju radni prostor koji obuhvata: kancelariju upravnika sa jednim radnim mestom sa mogućnošću prijema stranaka, prostor za sastanke kapaciteta osam mesta, kancelariju referenta sa jednim radnim mestom sa mogućnošću prijema stranaka i blagajnu sa jednim radnim mestom pozicioniranu na način da ima pristup iz bloka za upravu i komunikaciju sa studentima iz hola.

Prostore namenjen upravi i administraciji pozicionirati u prizemlju objekta i koncipirati kao fleksibilne kancelarijske jedinice povezane zajedničkom komunikacijom. Uz navedene, predvideti i prateće prostore - sanitarni čvor i čajnu kuhinju. 

D. SERVISNI I PROSTORI

Servisni prostori obuhvataju servisne prostore koji uključuju aktivnosti / pristup studenata i zaposlenih i servisne prostore koje koriste samo zaposleni. Servisne prostore svih kategorija predvideti u prizemlju ili suterenu objekta.

• Servisni prostori koji uključuju aktivnosti /pristup studenata i zaposlenih (D1) obuhavataju: perionicu veša, magacin posteljine i ostavu za bicikle.
• Servisne prostore koji uklučuju samo aktivnosti zaposlenih (D2) obuhavataju: prostor za portira i službu obezbeđenja, prostori za održavanje objekta, magacin repromaterijala (sredstava za higijenu i sl.), magacin potrošnog materijal, kancelariju magacionera, radionicu za manje popravke sa magacinom, prostor za zaposlene u servisnim sadržajima i ostavu za skladištenje baštenskog alata i opreme (opciono).

Poželjno je servisne prostore koncipirati kao blok servisnih prostora povezane zajedničkom komunikacijom koja je povezana sa ekonomskim ulazom. Servisne prostore pozicionirati u okviru prizemlja ili suterena objekta na način da im je obezbeđeno adekvatno, spram sadržaja, prirodno osvetljenje i prirodna ventilacija. Za sve servisne prostore obezbediti i uslove za ugradnju elemenata i opreme za prinudnu ventilaciju.

D1. SERVISNI PROSTORI PREDVIĐENI ZA KORIŠĆENJE OD STRANE STUDENATA I ZAPOSLENIH

• Perionica veša……………………………………………………………………………………….…………………………….70-100 m²

Perionica i sušionica veša predstavlja prostor u okviru kog su smeštene mašine za pranje i sušenje veša koje studenti koriste samostalno, pod nadzorom rukovaoca opremom. Potrebno je obezbediti uslove za smeštaj i korišćenje 45 mašina za pranje + 45 mašina za sušenje veša koje se postavljaju u vertikalnom paru (mašina za sušenje iznad mašine za pranje), kao i radno mesto rukovaoca opremom. Poželjno je u okviru ovog prostora predvideti i segment za slobodno sušenje veša (na elementima za sušenje), adekvatnog prostornog, organizacionog i tehnološkog kapaciteta. Prostor perionice/sušionice predvideti u sklopu prizemlja ili suterena objekta u zoni servisnih prostora i pozicionirati na način da je pristup studentima obezbeđen bez prolaska kroz prostore namenjene samo zaposlenima.

• Magacin posteljine……………………………………………………………….……………………....okvirna površina 60 m²

Magacin posteljine čini blok više međusobno povezanih prostorija – za prijem prljave posteljine i za skladištenje i izdavanje čiste posteljine. Blok magacina posteljine predvideti u prizemlju ili suterenu objekta na način da, budući da dostavljanje prljave i preuzimanje čiste posteljine uključuje pristup studenata, bude dobro povezan komunikacijama koje koriste studenti. Struktura prostora magacina posteljine podrazumeva: prostoriju za čistu posteljinu sa policama za skladištenje posteljine i prostore za izdavanje čiste, odnosno preuzimanje prljave sa komunikacionim pultovima. U okviru prostora za preuzimanje prljave posteljine predvideti boksove za privremeno odlaganje dostavljene posteljine. Prostor magacina posteljine dimenzionisati u skladu sa kapacitetima smeštaja 1000 studenata – set posteljine za jednog korisnika podrazumeva dva čaršafa, jastučnica, jastuk i ćebe, te je za 1000 sudenata potrebno 2000 čaršafa i 1000 jastučnica, jastuka i ćebadi. Magacin treba da obezbedi uslove za skladištenje 50% navedene količine da za potrebe zamene. Prostora magacina potrebno je organizovati na način da se u procesu rada “putevi” čiste i prljave posteljine ne ukrštaju. 

• Ostava za bicikle / trotinete …………………………………………………………………………….…………………do 100 m²

Ostavu za bicikle predvideti u okviru prizemlja ili suterena objekta. Obezbediti uslove za smeštaj elemenata za parkiranje/odlaganje bicikala, kapaciteta 50 do 60 bicikala.

D2. SERVISNI PROSTORI PREDVIĐENI ZA KORIŠĆENJE OD STRANE ZAPOSLENIH

• Prostor za portira i službu obezbeđenja…………………………………………………………………………….….do 15 m²

Prostor za portira i službu obezbeđenja je kancelarijski prostor sa dva radna mesta  pozicioniran u prizemlju objekta i povezan sa recepcijom.

• Prostorije za održavanje objekta……………………………………………..…okvirna površina po prostoriji 2.0 m²

Prostori za održavanje objekta podrazumevaju sanitarne prostorije sa trokaderom i priručnim magacinom (plakar) materijala za održavanje. Ovu prostoriju je potrebno predvideti na svakoj etaži objekta, odnosno svakoj etaži svake lamele / bloka objekta, poželjno u blizini vertikalnih komunikacija.

• Magacin repromatrijala……………………………………………………………………………..…………..…………..oko 15 m²

Magacin repromaterijala (sredstava za higijenu i sl.) je prostor namenjen skladištenju različitih vrsta repromaterijala, pre sve sredstava za higijensko održavanje objekta (dezinfekciona sredstva, sapuni, paste, toalet papir, ubrusi, mehanička sredstva za održavanje higijene (krpe, truleksi, kante, džogeri...). Magacin repromaterijala od opreme podrazumeva police za skladištenje. Ovaj prostor pozicionirati u prizemlju ili suterenu objekta, dobro povezan sa ekonomskim ulazom.

• Magacin potrošnog materijala …………………………..……………………………………..……………………..oko 15 m²

Magacin potrošnog materijal namenjen je skladištenju potrošnog materijala (vodokotlići, lavaboi, wc šolje, daske za wc šolje, slavine, tuš ruže i creva, različite vrste svetiljki, osigurača, prekidači, rezervni delovi i sl.) za potrebe interventne navedenih elemenata u objektu i od opreme podrazumeva police za skladištenje. Ovaj prostor pozicionirati u prizemlju ili suterenu objekta, dobro povezan sa ekonomskim ulazom.

• Kancelarija magacionera …………………………..………….…………………………..…..................................do 15m²

Kancelarija magacionera je radni prostor sa jednim radnim mestom. Ovaj prostor pozicionirati u prizemlju ili suterenu objekta, povezan magacinom posteljine i potrošnog materijala.

• Radionica sa magacinom……………………..…………………………………….……………………………………..oko 60 m²

Radionica sa magacinom je prostor namenjen sitnim popravkama u okviru objekta, podrazumeva radni prostor za popravke sa radnim pultom i mašinama sa jednim radnim mestom i magacin za repromaterijal. Radionicu pozicionirati u prizemlju ili suterenu objekta u okviru bloka srevisnih prostora.

• Prostor za zaposlene u servisnim sadržajima………………………………..………………………………….50 - 60m²

Prostor za zaposlene u servisnim sadržajima obuhvata prostor za odmor i konzumaciju hrane sa čajnom kuhinjom, garderobe zaposlenih (mušku i žensku) sa garderobnim kasetama za odlaganje odeće (za svakog zaposlenog po dva odeljka – posebano za odeću u kojoj dolazi na posao a posebno za onu koju koristi na poslu) i sanitarni prostor sa toaletima i tuševim. Ovaj prostor dimezionisati za 20 korisnika i pozicionirati u prizemlju objekta, u sklopu bloka  srevisnih prostora.

• Ostava za skladištenje baštenskog alata i opreme…….………………………..…................................do 30m²

Ostava za skladištenje baštenskog alata i opreme namenjene održavanju i servisranju slobodnih i zelenih površina kompleksa (lopate, grabulje, ašovi, metle, kosačice, trimeri, baštenska creva, so za posipanje pešačkih i kolskih površina u zimskim uslovima i sl.)  podrazumeva prostoriju pozicioniranu u okviru prizemlja ili suterena objekta sa direktnim pristupom iz spoljnog prostora. Pristup treba da je organizovan na način da obezbedi lako i efiksano korišćenje opreme za potrebe održavanja kompleksa i dopremanje potrebnog repromaterijala (npr. so za posipanje pešačkih kolskih površina u zimskim uslovima). Ovaj sadržaj je, u u smislu njegovog pozicioniranja u sklopu novog objekta studentskog smeštaja, opcioni, odnosno moguće ga je predvideti u sklopu novog objekta ili u okviru rekonstruisanog prostora postojećih smeštajnih objekata ili na drugi način.

E. KOMUNIKACIJE I PRATEĆI I TEHNIČKI PROSTORI

Komunikacije u oviru objekta obuhvataju ulaze / pristupe, holske prostore i prostora vertikalnih i horizontalnih komunikacija. Sistem komunikacija u smislu pozicija i veza koncipirati na način da obezbede adekvatnu međusobnu povezanost sadržaja u skladu sa namenom, udobnost u korišćenju i lako snalaženje u prostoru. Pozicioniranje i dimezionisanje komunikacija mora biti u skladu sa kriterijumima evakuacije i propisima koji uređuju oblast protivpožarne zaštite. Sve prostore komunikacija projektovati na način da budu dostupni svim kategorijam korisnika u skladu sa propisima kojima je ova oblast uređena. Poželjno je da prostori komunikacija budu prirodno osvetljeni u maksimalnoj mogućoj meri.

Pešačke pristupe objektu predvideti u skladu sa konceptom predloženog rešenja - iz pravca unutrašnjosti kompleksa kao i iz pravca Studentske ulice. Kolske pristupe objektu, za snabdevanje i za interventna vozila, predvideti iz pravca Studentske ulice.

Ulazi u objekat obuhvataju glavne ulaze koje koriste studenti, zaposleni i posetioci, ekonomski / tehnički ulaz namenjen snabdevanju i drugim tehničkim potrebama, kao i adekvatan broj izlaza u sklopu evakuacionih puteva, koji uključuju i prethodno navedene glavne i ekonomske ulaze.

Na pristupu svakom ulazu neophodno je predvideti vetrobran. Vetrobran adekvatno dimezionisati, spram tipa ulaza i broja korisnika. Ukoliko pristup ulazu u objekat podrazumeva denivelaciju u odnosu na kotu pristupnog terena, za svaladavanje denivelacije obavezno predvideti rampu u skladu sa propisima koji definišu kriterijume za nesmetano kretanja osoba sa smanjenom pokretljivošću.

U zoni svakog ulaza predviđenog za glavni pristup smeštajnim jedinicama neophodno je predvideti holski prostor.

Hol, adekvatno dimezionisan spram broja korisnika, osim funkcije „proširene komunikacije“ obuhvata i sledeće sadržaje:

• recepciju sa pultom, radnom površinom i elementima za odlaganje ključeva / kartica koja je povezana sa kancelarijom portira i obezbeđenja
• prostor za kraće zadržavanje studenata u okviru kog je potrebno obezbediti i elemente za sedenje
• prostor namenjen manjoj prodavnici mešovite robe za potrebe studenta stanara doma

a u zavisnosti od koncepta rešenja može obuhvatiti i dodatne sadržaje.

Blokovi vertikalnih komunikacija obuhvataju stepeništa i adekvatan broj liftova u odnosu na kapacitet zone smeštajnih jedinica. U okviru pojedinih blokova vertikalnih komunikacija potrebno je predvideti i tertni lift, na način da svaki segment objekta od pristupne do poslednje etaže bude opslužen i teretnim liftom. U okviru blokova vertikalnih komunikacija predviđenih primarno za potrebe zadovoljenja propisa evakuacije nije potrebno projektovati liftove. Blokove vertikalnih komunikacija predvideti na način da ostvaruju vezu između svih etaža, od prizemlja (suterena ukoliko je predviđen) do najviše etaže, u skladu sa potrebama pojedinih sadržaja i evakuacionim propisima.

Horizontalne komunikacije koncipirati u skladu sa potrebama namene i dimenzionisati spram broja korisnika, kao udobne i prijatne prostore, koji u skladu sa namenom koju opslužuju mogu uključivati i prateće „brake-out“ sadržaje – mesta za sedenje, rad i druženje manjih grupa i sl.

Prateći prostori, osim svih prethodno navedenih pratećih prostora u sklopu različitih sadržaja, potrebno je i u svim zonama objekta koje uključuju zajedničke prostore, servisni prostore i sl. obezbediti adekvatan kapacitet sanitarnih blokova (toaleta).

Tehnički prostori obuhvataju sve prostore neophodne za opsluživanje instalacionih sistema koje podrazumeva ova vrsta objekata – toplotna podstanica, elektro soba, soba za generator, REK soba. Tehničke prostore dimenzionisati u skladu sa tehnološkim zahtevima i pozicionirati u suterenu, odnosno prizemlju objekta, a u slučaju posebnih tehnoloških zahteva i na smeštajnim etažama.

Predloženim arhitektonskim rešenjem novog studentskog doma, pored postizanja visokog standarda u kontekstu predviđenih zahteva, uz što manji CO2 otisak tokom izgradnje, upotrebe i održavanja objekata i prostora, potrebno je postići i:

• jedinstvo arhitektonskog i energetskog koncepta objekta kao i racionalnost predloženog konstruktivnog sklopa, racionalnost izgradnje i troškova eksploatacije objekta,
• afirmativan (komunikativan) odnos u kontestu postojeće izgrađene strukture u okviru Kompleksa odnosno predloženom rekonstrukcijom te strukture kao i sa ukupnim funkcionalno i ambijentom celine „Studentski grad“
• kvaliteta uslova smeštaja, rada i društvenog života studenata i zaposlenih saglasan definisanim potrebama,
• povezanost sa neposrednim okruženjem.

 

TABELARNI PREGLED PLANIRANIH POVRŠINA PO FUNKCIONALNIM CELINAMA

FUNKCIONALNA CELINA / SADRŽAJ			preporučena površina NETO
A.   PROSTORI ZA SMEŠTAJ STUDENATA
STANDARDNE SMEŠTAJNE JEDINICE ZA 960 STUDENATA različite strukture smeštajnih jedinca (jednokrevetne do četvorokrevetne) preporučena površina jedinice 12.0 – 16.0 m2 po korisniku			11 520 - 15 360 m2
SMEŠTAJNE JEDINICE ZA KORISNIKE SA SMANJENOM POKRETLJIVOŠĆU 40 jednokrevetnih smeštajnih jedinica (samostalnih ili objedinjene dve jednokrevetne) Preporučena površina jedinice 20.0 – 24.0 m2 po korisniku			800 - 960 m2
PROSTORI ZA SMEŠTAJ UKUPNO			12 320 - 16 320 m2
B.   ZAJEDNIČKI PROSTORI NAMENJENI AKTIVNOSTIMA STUDENATA
B1.   PROSTORI ZA RAD
čitaonice, crtaonice, medijateka			450 - 600 m2 ukupno
B2.    PROSTORI ZA DRUŽENJE, ZABAVU I REKREACIJU
prostori dnevnog boravka			400 - 500 m2 ukupno
prostor za rekreaciju			do 100 m2
ZAJEDNIČKI PROSTORI NAMENJENI AKTIVNOSTIMA STUDENATA UKUPNO			950 – 1200 m2
C.   PROSTORI ZA UPRAVU I ADMINSTRACIJU			do 60m2
D.   SERVISNI PROSTORI
D1. SERVISNI PROSTORI PREDVIĐENI ZA KORIŠĆENJE OD STRANE STUDENATA I ZAPOSLENIH
perionica veša			70 - 100 m2
magacin posteljine			oko 60 m2
ostava za bicikle / trotinete			do 100 m2
D2. SERVISNI PROSTORI PREDVIĐENI ZA KORIŠĆENJE OD STRANE ZAPOSLENIH
prostor za portira i službu obezbeđenja			do 15 m2
prostorije za održavanje objekta			40 - 50 m2 ukupno
magacin repromaterijala			oko 15 m2
magacin potrošnog materijala			oko 15 m2
kancelarija magacionera			do 15 m2
radionica sa magacinom			oko 60 m2
prostor za zaposlene u servisnim sadržajima			50 - 60 m2
*ostava za skladištenje baštenskog alata i opreme			oko 30 m2
SERVISNI PROSTORI UKUPNO			440 – 520 m2
E.    KOMUNIKACIJE I PRATEĆI I TEHNIČKI PROSTORI			3 000 – 4 000 m2

* opcioni sadržaj

UKUPNA MAKSIMALNA BRGP OBJEKTA

24 500 m2

 

Preporučene neto površine po korisniku, funkcionalnim celinama i sadržajima, navedene u tekstu poglavlja 6.2.1. i Tabelarnom pregled planiranih površina po funkcionalnim celinama su okvirne.

U kontekstu evenutalne preraspodele sadržaja u okviru smeštajnih i zajedničkih prostora namenjenih studentima, što u zavisnosti od koncepta rešenja može uključivati i fleksibilno i multifunkcionalno korišćenje prostora „proširenih“ komunikacija, a uz zadovoljenje predviđenih potreba i standarda koje preporučene površine podrazumevaju i obrazloženje predloženog načina korišćenja prostora, dozvoljena su odstupanja.

Po pitanju površine i kapaciteta, planirana ukupna maksimalna BRGP – 24 500 m² i obaveza obezbeđena smeštaja za 1000 korisnika, predstavljaju fiksna ograničenja za konkursno rešenje nove izgradnje.

Programski elementi i smernice za parterno uređenje kompleksa

Idejno programsko i oblikovno rešenje parternog uređenja celine kompleksa „Studentski grad“ podrazumeva predlog organizacije i dizajna saobraćajnih, pešačkih, rekreativnih i zelenih površina kompleksa sa ciljem unapređenja postojećih prostorno-programskih i vizuelnih karakteristika partera i formiranja funkcionalno i ambijentalno vrednog otvorenog prostora, koji odgovara potrebama namene.

Rešenje parternog uređenja primarno, uz sve ostale, treba da zadovolji sve komunikacijske potrebe kompleksa.

Pri koncipiranju programskog rešenja imati u vidu postojeći način korišćenja prostora i značaj pojedinih pozicija u „mentalnoj mapi“ korisnika, kao što je npr. veliki plato „trg“ u istočnom delu kompleksa.

Pri formulisanju rešenja partera voditi računa o postojećim sadnicama visokog zelenila koje je potrebno očuvati. Potrebno je težiti zadržavanju postojećeg kapaciteta zelenih površina u kompleksu. Za zelene površine predvideti hortikulturno uređenje u skladu sa konceptom planiranog rešenja.

Organizacija i oblikovanje partera, pripadajućeg sadržaja Doma kulture Studentski grad, zadržava se u postojećem stanju i potrebno ga je implementirati u planirano rešenje.

Kolski saobraćaj – pristupi i kretanje

Ključno opredeljenje načina korišćenja Kompleksa „Studentskog grada“, u pravcu održivosti, predviđeno kroz više aspekata konkursnog zadatka, upućuje i na afirmaciju minimiziranja kretanja motornih vozilia u okviru kompleksa.

U aktuelnoj situaciji, pristup komplesku studentskog grad realizuje se putem tri kolska ulaza / izlaza. Kolski ulazi obezbeđuju pristup iz:

• Studentske ulice - Glavna (plava) kapija, namenjena korisnicima, zaposlenima i posetiocima, obezbeđuje direktan pristup parkingu (poziciniranom paralelno sa Studentskom ulicom) i se centralnom plato, formalno i faktički, najfrekventnijoj tački susreta u kompleksu;
• ulice Tošin Bunar – Tehnički (ekonomski) ulaz, namenjen je korisnicima i zaposlenima, obebeđuje direktan pristup pratećim i servisnim sadržajima kompleksa - kuhinji/restoranu i kotlarnici. Preko ovog ulaz omogućen je i pristup neformalnom parking prostoru pored kotlarnice, kao i neformalnom parking prostoru u severnom delu kompleksa, iza objekta Doma 1.
• Bulevara Zorana Đinđića, kojim je obezbeđen kolski pristup Domu kulture studentaki grad, pre svega za tehničke potrebe ovog sadržaj.

Pozicije postojećih kolskih pristupa kompleksu pokazale su se adekvatnim u tom kontekstu svrsishodno bi ih bilo zadržati na postoječim pozicijama, uz mogućnost „kalibracije“, izuzev kolskog ulaza iz ulice Tošin bunar koji je obavezno zadržati na postojećoj poziciji. Moguće je razmotriti i uvođenje još jednog kolskog pristupa iz Studentske ulice, namenjenog, pre svega, novim smeštajnim kapacitetima. 

Konkursnim rešenjem neophodno je svim sadržajima kompleksa obezbediti sve potrebne uslove za pristup interventnih vozila (vatrogasci, hitna pomoć, havarijske intervencije) u skladu sa nadležnim propisima, kao i vozilima snabdevanja i održavanja, u kontrolisanom režimu.

Kolski mirujući saobraćaj

U konktekstu minimiziranja kretanja motornih vozilia kroz kompleks „Studentski grad“ pozicije mirujućeg saobraćaja potrebno je zadržati na obodima kompleksa.

Aktuelni broj obeleženih parking mesta je 80, pozicionirana su uz Studentsku ulicu i uz sportske terene u južnom delu kompleksa. Osim korišćenja obeleženih parkinga, operativno u kontinuitetu funkcionišu i tri neformalne pozicije za parkiranje vozila – uz južni zid objekta kotlarnice, u severnom uglu kompleksa, severno od Doma 1 i uz kolski pristup / južni zid Doma kulture Studentski grad.

Konkursnim rešenjem broj parking mesta na otvorenim parkinzima predvideti prema kriterijumu 1PM na tri zaposlena, za kapacitet 350 zaposlenih. Otvorene parkinge planirati na obodima kompleksa, isključujući opciju formiranja jedinstvenog otvorenog parking prostora.

Za zadovoljenje potreba mirujućeg saobraćaja moguće je u sklopu kompleksa „Studentski grad“  predvideti i podzemnu garažu. Podzemnu garažu nepohodno je pozicionirati u skladu sa potrebam funkcionisanja celine kompleksa i na način da se postojeće visoko zelenilo sačuva u maksimalnoj mogućoj meri. U slučaju da se konkursnim rešenjem planira podzemna garaža, neophodno je imati u vidu da izgradnja garaže nije predmet ove faze revitalizacije kompleksa „Studentski grad“ i da je, u konktekstu fazne realizacije, u prvoj fazi neophodno predvideti zadovoljenje svih potreba parkiranja prema propisanom kriterijumu na spoljnim parkinzima, kao i planirati adekvatnu prenamenu spoljnih parkinga za situaciju kada podzemna garaža bude realizovana.

Pešačke, rekreativne i zelene površine

Pešački pristupi kompleksu su u aktuelnom stanju iz pravaca svih saobraćajnica u okruženju - Tošin bunar, Studentska i Bulevar Zorana Đinđića, preko kolsko-pešačkih i pešačkih ulaza, kao i jedan pešački pristup pozicioniran u neposrednoj blizini petlje Auto-puta koji obezbeđuje pristup kompleksu sa južne strane, u zoni između domova 3 i 4. Kompleks Studentski grad ograđen je čvrstom i zelenom „živom“ ogradom, te mu je moguće pristupiti samo na unapred određenim pozicijama – ulazima.  U navedenom kontekstu potrebno  je pozicije pešačkih pristupa pažljivo razmotriti, kako postojećih, u smislu njihovog eventualnog repozicioniranja, tako i planiranih, a u skladu sa svim potrebama postojećih i planiranih sadržaja. Neophodno je da sistem pešačkih komunikacija u okviru kompleksa „Studentski grad“ obezbedi dobru povezanost svih sadržaja (u skladu sa njihovom pozicijom i namenom) sa zonama pristupa kompleksu i međusobno, kao i udobno kretanje za sve kategorije korisnika.

Slobodne prostore – pešačke, zelene i rekreativne, u programskom smislu, predvideti u skladu sa potrebama savremenog života studenata, imajući u vidu raznovrsnot načina na koji oni taj prostor koriste i podrazumevajući maksimalno očuvanja zelenog fonda zatečenog na lokaciji. Posebnu pažnju treba posvetiti planiranju korišćenja tih površina.

Od učesnika se očekuje da unaprede postojeću programsko funkcionalnu šemu otvorenih prostora i obezbede uslove za različite oblike boravka na otvorenom, od mirnih zona za odmor, relaksaciju, učenje, čitanje, meditaciju, rad na otvorenom, do zajedničkih prostora za druženje, sport i druge grupne aktivnosti.

U sklopu formulacije novog parternog uređenja pešačkih površina predvideti i rekonstrukciju postojećeg kafea „Fontana“ u smislu njegovog pozicionog i oblikovnog usaglašavanja sa predloženim rešenjem.

Sportsko-rekreativni sadržaji kompleksa, osim onih koje studenti imaju mogućnost da koriste u okviri SC 11. april, u aktuelnom stanju nalaze se u okviru lokacije predviđene za novu izgradnju i sastoje se iz dva košarkaška terena sa tribinama i jednog terena za mali fudbal sa tribinama objedinjenih zajedničkom ogradom i trim staze dugačka oko 220 metara. 

U okviru parternog uređenja potrebno je predvideti trim stazu veće dužine (ne nužno u formi izdvojenog dislociranog sadržaja) u skladu sa konceptom rešenja. Takođe, ukoliko predviđeno rešenje nove izgradnje podrazumeva uklanjanje postojećih sportskih terena, težiti njihovom nadomeštanju u okviru planiranog rešenja kompleksa. Neophodno je imati u vidu i da svi sportski tereni namenjeni sportovima sa loptom pozicionirani u urbanim sredinama podrazumevaju ograđivanje čvrstom transparentnom ogradom visine 4.0 do  6.0 metara.

Razmotriti mogućnost formiranja biciklističke staze u okviru kompleksa i njenog povezivanja sa mrežom biciklističkih staza u okruženju.

Mobilijar i oprema

Predmet konkursnog zadatka je i dizajn mobilijara u sklopu parternog uređenja prostora Kompleksa koji obavezno sadrži elemente za predah (sedenje, ležanje, komunikacija), elemente za rad na otvorenom, elemente za parkiranje bicikala / segveja / trotineta (u zonama pristupa sadržajima), elemente osvetljenja, korpe za otpatke, kao i druge elemente u zavisnosti od specifičnih potreba pojedinih celina. Po pitanju osvetljenja koje je potrebno, pre svega, radi javne sigurnosti, kontrole kretanja i osvetljenja eventualnih znakova i upustava, treba imati u vidu i da je osvetljenje važan faktor u stvaranju društvene atmosfere, a može biti i vredan resurs u afirmaciji ambijenta.

Elemente mobilijara, oblaganja i opremanja partera, predvideti od izdržljivih, otpornih, trajnih, održivih i hromatski i estetski adekvatnih materijala, u skladu sa namenom i konceptom predloženog rešenja.

U sklopu ovog segmenta konkursnog zadatka neophodno je oblikovno definisati i zone kolskih ulaza u kompleks (pristupe, portirnice i sl.)  i pešačkih.

U okviru kompleksa, u sklopu novog objekta ili aknetnog predloga za rekonstrukciju postojećih smeštajnih objekata ili na drugi način, potrebno je predvideti i prostor namenjen smeštaju opreme i alata za održavanje i servisiranje slobodnih i zelenih površina kompleksa (lopate, grabulje, ašovi, metle, kosačice, trimeri, baštenska creva, skladištenje soli za posipanje pešačkih i kolskih površina u zimskim uslovima i sl.) pozicioniran u skaldu sa ukupnom organizacijom prostora kompleksa.

Programski elementi i smernice za rekonstrukciju / adaptaciju / revitalizaciju postojećih smeštajnih kapaciteta (anketni nivo konkursa)

Revitalizacija i rekonstrukcija postojećih smeštajnih objekata - DOM 1, DOM 2, DOM 3 i DOM 4 predviđa se u cilju unapređenja njihove održivosti koja, osim usklađivanja sa kriterijumima energetske efikasnosti, ukuljučuje i unapređenje standarda korišćenja predmetnih prostora smeštaja, zajedničkih, servisnih i drugih sadržaja ovih objekata, od strane korisnika i zaposlenih.

Od konkurenata se očekuje da predlog idejnog rešenja rekonstrukcije i adaptacije postojećih smeštajnih objekata u sklopu kompleksa „Studentski grad“ bude koncipiran na način da se obezbedi povećanje kapaciteta njihove održivosti kroz unapređenje i osavremenjivanje funkcionalnih i tehnoloških karakteristika postojećih prostornih struktura sa ciljem usklađivanja sa kriterijumima energetske efikasnosti i dostizanja višeg standarda studenskog stanovanja.

Struktura svakog od 4 doma je, u organizacionom i sadržajnom smislu, iako postoje manje specifične razlike u pozicijama pojedinih elemenata (ulaznih zona i sl.), identična - podrazumeva dva, međusobno povezana, upravna krila G (P+5+M) i F (P+6+M), svako sa svojim glavnim ulazom, zajedničkim i servisnim sadržajima u prizemlju i smeštajnim jedinicam na svim ostalim etažama.

Objekti su sagrađeni 50-ih godina prošlog veka, sa smeštajnim jedinicama koje nisu uključivale sopstvene već zajedničke, spratne, sanitarne čvorove sa umivaonicima i WC kabinama, dok su tuševi bili van domova, u objektu Kotlarnice u sklopu centralnog kupatila sa oko 100 tuš kabina.

Današnje stanje, koje podrazumeva istu dispoziciju sadržaja po etažama, s’ tim što smeštajne jedinice sad imaju svaka sopstveno kupatilo, produkt je niza ranijih adaptacija i značajne rekonstrukcije sva 4 doma u periodu 1985–1997. godine, kada je umesto ravnog krova dograđen mansardni krov u okviru koga su formirane nove smeštajne jedinice, na G krilima sva 4 doma su dograđeni liftovski aneksi sa po 3 putnička i jednim teretnim liftom, a u postojeću strukturu svake smeštajne jedince inkorporirano je i kupatilo.

Objekti su, shodno periodu izgradnje, građeni u masivnom sistemu nosećih zidova, što predstavlja značajno i fiksno ograničenje u planiranju intervencija koje se očekuju. Međuspratna konstrukcija je armiranobetonska, sitnorebrasta, a stepeništa su takođe armiranobetonska.

Predlog idejnog rešenja rekonstrukcije postojećih objekata za cilj ima, pre svega, sagledavanje mogućnosti za:

• podizanje standarda studentskog smeštaja kroz unapređenje organizacije prostora smeštajnih jedinica
• unapređenje održivosti i energetske efikasnosti objekat kroz intervencije, pre svega, na “omotaču”, objekta, koja uključuje i rekonstrukciju postojeće završne etaže (manasarde) i eventualnu dogradnju u okvirima maksimalne dozvoljene visine.

Pri formulisanju predloga rekonstrukcije i reorganizacije prostora smeštajnih jedinica treba težiti da dimenzije i strukturu rekonstruisanih soba u maksimalnoj mogućoj meri budu u skladu sa osnovnim zahtevima koji su definisani za nove smeštajne jedinice, imajući u vidu ograničenja koja podrazumeva postojeći konstruktivni sistem.  Smeštajne jedinice sastoje se od predsoblja, sobe, kupatila, čajne kuhinje / kuhinjske niše i poželjno, terase / lođe. Planirati dvokrevetne (samostalne ili objedinjene zajedničkim predprostorom) ili trokrevetne sobe. Svi programski zahtevi vezani za smeštajne jedinice, dati u poglavlju 6.2.1. A - Prostor za smeštaj studenata, odnose se i na ovaj segment konkursnog zadatka. Unapređenje održivosti u ekonomsko, sociološkom i društvenom smislu, takođe je jedan od ciljeva ove vrste intervencija.

Cilj, vezan za unapređenje energetske i tehnološke održivosti i efikasnosti objekata, koji takođe idejno arhitektonsko rešenje rekonstrukcije postojećih smeštajnih objekat treba da ostvari, odnosi se na rekonstrukciju omotača i spoljnih elemenata objekta. Ostvarenje ovog cilja kroz idejno rešenje, osim unapređenja termičkih karakteristika termoizolacijom i novom fasadnom oblogom, rekonstrukcijom završne etaže u smislu forme i primenjenih materijal, može podrazumevati različite pristupe koji uključuju i zatvaranje (celih ili dela) terasa smeštajnih jedinica i njihovo pripajanje smeštajnim jedinicama. Osim navedenog, mogućnost dogradnje objekata u okviru maksimalne dozvoljene visine - 32m, podrazumevati i potrebu konstruktivnih ojačanja postojeće fizičke strukture, u kom kontekstu je svrsishodno razmotriti i poziciju novih fasadnih platana u odnosu na postojeće fasadne ravni, imajući u vidu sve uslovljenosti i ograničenja.

Ukoliko se predviđa dogradnja, novoformirani prostor planirati za sadržaje u skladu sa karakterom predložene rekonstrukcije i konceptom rešenja bilo, za različite nove zajedničke sadržaje korisnika konkretnog doma ili svih korisnika kompleksa (uključujući i fleksibilne prostore koji mogu da obezbede uslove za istovremeno prisustvo 60 do 100 slušalaca / učesnika, npr. za obuke zaposlenih, tribine i sl.) odnosno povećanja kapciteta / preuzimanje nekih od postojećih zajedničkih sadržaj u kompleksu i /ili dodatne smeštajne kapacitete, poštujući sve kriterijume definisane za novu izgradnju date u poglavlju 6.2.1.

Ozelenjavanje krovnih površina rekonstruisanih objekata i njihova aktivacija u svrhu javnog korišćenja krovnih bašti,  energetskih potencijala ili u svrhu drugih, u skladu sa namenom objekta i potrebama korisnika svrsishodnih sadržaja, poželjna je karakteristika predloženih rešenja.  

Posebnu pažnju obratiti na oblikovne, vizuelne i značenjske karakteristike koje će pojavnost rekonstruisanih objekata manifestovati, imajući u vidu formativni karakter aktuelnih vizuelnih karakteristika smeštajnih objekata u okviru identiteta ambijentalne celine Studentski grad.  

U sklopu ovog, anketnog segmenta konkursa, a u kontekstu planirane revitalizacije celine Kompleksa „Studentski grad“ potrebno je razmotriti i rekonstrukciju ostalih objekata u komplesu u cilju afirmacije njihovih kapaciteta u kontekstu održivosti i energetske efikasnosti – objekata restorana sa kuhinjom, kotlarnice sa rezervoarom i kafe-kluba i to pre svega u smislu vizuelnih i tehnoloških karakteristitaka materijla fasadnih i krovnih obloga i ukupnog vizuelnog karaktera tih objekata u sklopu celine. Dom kulture Studentski grad, budući da je predmet urbanističke zaštite kao ambijentalna vrednost, zadržava se u postojećem stanju i nije predmet intervencije u okviru ovog konkursa, kako objekti tako i pripadajući parter.

Posebni programski uslovi, smernice i preporuke

Urbanističko – parametarske uslovljenosti

VISOKOŠKOLSKA USTANOVA - USTANOVA STUDENTSKOG STANDARDA - 9.J4.1
namena površina	× ustanova studentskog standarda – studentski dom. Prostorna celina "Studentski grad", pripada ustanovi "Studentski centar Beograd", × u okviru ove namene mogu biti zastupljeni komplementarni sadržaji kulture, prateći sportski, komercijalni, ugostiteljski i zabavni sadržaji u službi osnovne namene, koji ne ugrožavaju životnu sredinu i ne stvaraju buku × dozvoljeno je korišćenje suterena i podruma za pomoćne i tehničke prostorije objekata
broj objekat na parceli	× dozvoljena je izgradnja više objekata na parceli u funkciji osnovnih i komplementarnih sadržaja kao i objekata tehničke infrastrukture, tako da formiraju jedinstvenu arhitektonsko-funkcionalnu celinu
uslovi za formiranje građevinske parcele	× planirana je građevinska parcela 9.J4-1, orijentacione površine oko 103 615m² × nije dozvoljena parcelacija planirane građevinske parcele.
indeks zauzetisti parcele	× maksimalni indeks zauzetosti parcele Z = 50%. × maksimalni indeks zauzetosti podzemnih etaža objekata iznosi 70%.
visina objekata	× maksimalna visina venca smeštajnih objekta iznosi 32m u odnosu na nultu kotu × maksimalna visina venca objekata pratećih sadržaja iznosi 12m u odnosu na nultu kotu × maksimalna visina venca objekta/objekata studentskog kulturnog centra iznosi 12m u odnosu na nultu kotu. Izuzetno, maksimalna visina venca može biti i 16m ukoliko se programom ukaže potreba, u skladu sa tehnološkom šemom objekata
izgradnja novih objekat i položaj na parceli	× objekte postaviti u okviru zone građenja, koja je definisana građevinskim linijama na odgovarajućim grafičkim prilozima neposredne primene pravila građenja sa elementima detaljne razrade. Nije obavezno postavljanje objekata ili delova objekata na građevinsku liniju, već u prostoru koji je definisan građevinskim linijama. × prema položaju na parceli objekti su slobodnostojeći. × građevinska linija podzemnih delova objekta (garaže i dr.) poklapa se sa nadzemnom građevinskom linijom
međusobno rastojanje objekat na parceli	× minimalno rastojanje objekta od susednog objekta na parceli iznosi  jednu visinu višeg objekata ukoliko se postavljaju otvori stambenih prostorija, odnosno 1/2 visine višeg objekata ukoliko se postavljaju otvori pomoćnih prostorija ili bez otvora.
kota prizemlja	× kota prizemlja objekata može biti maksimum 1,6m viša od nulte kote.
uslovi za slobodne i zelene površine	× minimalni procenat slobodnih i zelenih površina na parceli je 50%; × minimalni procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom na parceli je 30%. × za potrebe izrade tehničke dokumentacije i određivanje pozicije novih objekata, neophodno je uraditi manual valorizacije (bioekološka osnova) postojeće vegetacije, kako bi se ista sačuvala u najvećoj mogućoj meri. × za eventualnu seču odraslih, vrednih primeraka dendroflore, neophodno je pribaviti odobrenje organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za komunalne poslove, po prethodno pribavljenom mišljenju stručne komisije za seču. × stabla za koja se dobije odobrenje za seču, neophodno je, u skladu sa tehničkim mogućnostima, presaditi u okviru postojećeg kompleksa ili zelenih površina u neposrednom okruženju. × podmladiti postojeću vegetaciju. × rekonstrukciju zelene površine izvršiti u odgovarajućem stilu, a u skladu sa pozicijom objekata i njihovom osnovnom namenom. × za ozelenjavanje koristiti autohtone vrste vegetacije koje pripadaju prirodnoj potencijalnoj vegetaciji, prilagodljive na lokalne uslove sredine; moguće je koristiti primerke egzota za koje je potvrđeno da se dobro adaptiraju uslovima sredine; koristiti rasadnički proizvedene sadnice; izbegavati invanzivne i alergene vrste. × obezbediti 1-2% pada površina za komunikaciju, čime se omogućava drenaža površinskih voda ka okolnom poroznom zemljištu ili kišnoj kanalizaciji. × za površina za komunikaciju potrebno je koristiti porozne ili poluporozne zastore. × moguće je formirati zelene površine na krovovima objekata i vertikalno ozeleniti fasade objekata; zelene površine na ravnim krovovima nadzemnih objekata treba formirati na minimalno 30 cm zemljišnog supstrata, a na krovovima podzemnih garaža na minimalno 120 cm zemljišnog supstrata (što ne ulazi u ukupan procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom).
pristup kompleksu	× kolski i pešački pristup obezbeđen je sa obodnih saobraćajnica, i internom saobraćajnom mrežom u okviru celine; × obezbediti potreban broj parking mesta, u okviru parcele, prema normativu: 1 PM / 3 zaposlena.
planirane intervencije	× na građevinskoj parceli planirana je izgradnja novih objekata za smeštaj oko 1000 studenata. × moguća je dogradnja/nadogradnja postojećih objekata, u skladu sa definisanim pravilima građenja. × ukoliko se planira nadogradnja postojećih lamela, realizovati je u okviru gabarita postojećih objekata a na osnovu obaveznog statičkog proračuna postojećih objekata. × na postojećim objektima je moguća adaptacija, sanacija, energetska sanacija, odnosno rekonstrukcija toplotnog omotača zgrade (fasadnih zidova, krovne površine i transparentnih površina) u smislu podizanja kategorije objekta sa stanovišta energetske efikasnosti.
arhitektonsko oblikovanje	× pri realizaciji objekata maksimalno koristiti nova tehnička i tehnološka rešenja u cilju energetski efikasnije gradnje. × arhitektonski izraz mora biti savremen, primeren ambijentu otvorenog bloka i nameni celine; × primeniti energetski efikasna rešenja, tj. da se značajan procenat energije dobija iz obnovljivih izvora: toplotne pumpe, solarni paneli, planirati "zelene krovove" - ekstenzivne i/ili intenzivne krovove. × na objektu je moguća adaptacija, sanacija, energetska sanacija, odnosno rekonstrukcija toplotnog omotača zgrade (fasadnih zidova, krovne površine i transparentnih površina) u smislu podizanja kategorije objekta sa stanovišta energetske efikasnosti. × poslednja etaža se može izvesti kao puna ili povučena etaža.
uslovi za ograđivanje kompleksa	× dozvoljeno je ograđivanje građevinske parcele u skladu sa tehničko tehnološkim i bezbednosnim potrebama.

 

Smernice i preporuke za saobraćajne površine, mirujući i pešački saobraćaj

Pristupe objektu kao i sve druge površine u i van objekta, namenjene komunikaciji pešaka planirati tako da budu dostupne svim kategorijama korisnika, u skladu sa standardima pristupačnosti za nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Licima sa posebnim potrebama obezbediti pristup na kotu prizemlja spoljnim ili unutrašnjim rampama. 

Nivelaciju novih kolskih i pešačkih površina uskladiti sa okolnim prostorom i sadržajima kao i sa potrebom zadovoljavanja efikasnog odvodnjavanja atmosferskih voda.  

Saobraćajna mreža

Lokaciju kolskih pristupa planirati tako da njihov položaj ne predstavlja smetnju za bezbedno kretanje vozila i pešaka uz obezbeđenje.

Kolske pristupe predvideti na minimalnom rastojanju 10 m od raskrsnica (rastojanje mereno između najbližih ivica kolovoza).

Za kretanje putničkih vozila, saobraćajne trake planirati sa minimalnom širinom 2.75 metara, dok je za kretanje teretnih/vatrogasnih vozila potrebno projektovati saobraćajne trake sa minimalnom širinom 3.5 metara.

Parkiranje

Potreban broj parking mesta se određuje na osnovu normativa 1 PM na 3 zaposlena.

Upravna parking / garažna mesta projektovati sa dimenzijama ne manjim od 2.5m x 5.0m, a prostor za manevrisanje minimalne širine 6.0m; podužna parking mesta  projektovati sa dimenzijama ne manjim od 2.0m x 5.5m, a prostor za manevrisanje minimalne širine 3.5m.

Na javnim parkiralištima najmanje 5% parking mesta treba osigurati za putnička vozila osoba sa invaliditetom / smanjenom pokretljivošću, a najmanje jedno mesto propisane dimezije (za dimenzije ne manje od 3.7m x 4.8m za upravna PM, odnosno 5.9m x 5.0m za udvojena upravna PM).

Otvoreni parkinzi

Potrebno je predvideti ozelenjavanje otvorenih parking prostora koristeći poluporozne zastore sa travnatim pokrivačem umesto nepropusnih zastora, sadnjom drvorednih sadnica i/ili formiranjem travnih baštica.

Drveće treba saditi u zadnjoj trećini prostora za parkiranje, i to:

• kod upravnog i kosog parkiranja na svaka dva do tri mesta (zavisno od vrste) zasaditi jedno drvoredno stablo; i
• kod podužnog parkiranja na svaka dva mesta zasaditi jedno drvoredno stablo.

Travne baštice, osim standardnog ozelenjavanja, mogu da predstavljaju održivi urbani drenažni sistem, odnosno sredstvo za upravljanje kišnicom, konstruisano tako da oponaša prirodne sisteme za odvodnjavanje.

Podzemne garaže

Pri projektovanju podzemnih garaža poštovati sledeće elemente: širina prave rampe po voznoj traci min. 2,75 m; slobodna visina etaže u podzemenoj garaži je min. 2,3 m; podužni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene i 15% za pokrivene. Parking mesta upravna na osu kretanja predvideti sa dimenzijama min. 2,5 x 5,0 m sa širinom prolaza min. 6,0 m, a za podužna sa dimenzijama min. 5,5 m x 2,0 m.

Pešačke površine

Površine za kretanje pešaka, u delu u kom se planiraju u formi staza, planirati sa minimalnom širinom od 1.5 m (preporučeno 2 .0m).

Pristupe objektima kao i sve druge površine u i van objekta, namenjene komunikaciji pešaka planirati tako da budu dostupne svim kategorijama korisinika, u skladu sa standardima pristupačnosti za nesmetano kretanje i pristup osobama sa otežanim kretanjem. Licima sa posebnim potrebama obezbediti pristup na kotu prizemlja spoljnim ili unutrašnjim rampama.

Biciklističke staze

Biciklističke staze planirati tako da se obezbedi kontinuitet trasa u odnosu na kontaktno područje imajući u vidu da područje konkusnog obuhvata predstavlja javne površine, te ima potencijal uključenja u sistem biciklističkih staza, na nivou međusobnog povezivanja postojećih i planiranih trasa u neposrednom okruženju.  Biciklističke staze planirati minimalne širine 1.1m za jednosmerno, odnosno 2.2m za dvosmerno kretanje, sa minimalnim udaljenjem od spoljne ivice kolovoza 0.75m, i slobodnim profilom u visini od 2.5m.

 

Smernice i preporuke u odnosu na inženjersko geološke uslove

Predmetna lokacija se nalazi u inženjerskogeološkom rejonu IIC3 koji je okarakterisan kao uslovno povoljan za urbanizaciju.

Inženjerskogeološka svojstva ovih terena uslovljavaju izvesna ograničenja pri urbanizaciji prostora. Obuhvataju delove lesne zaravni od kote 72.0 do kote 77.5 mnv. Korišćenje ovih terena pri urbanizaciji iziskuje veća ulaganja za njihovu pripremu.

Potrebno je primeniti odgovarajuće meliorativne mere pri izvođenju građevinskih zemljanih iskopa u terenu, odnosno predvideti mere zaštite temelja od uticaja podzemne vode, kao i projektovati odgovarajući način fundiranja objekata.

 

Smernice i preporuke za instalacije

U okviru objekta potrebno je predvideti sve standardne prostore namenjene instalacionim postrojenjima i obezbediti prostorne uslove za razvod svih instalacija koje ovaj tip objekta podrazumeva - instalacije vodovoda, kanalizacije, grejanja, klimatizacije (putem centralnog sistema), ventilacije, elektroenergetske instalacije, mrežne optičke instalacije i videonadzor, sve u skladu sa propisima o tehničkoj sigurnosti, protivpožarnoj zaštiti i zaštiti čovekove sredine.

Planirani objekat priključiti na postojeću, odnosno planiranu javnu komunalnu infrastrukturnu mrežu.

Sa stanovišta infrastrukturnog opremanja, za nove sadržaje moguće je obezbediti priključenje na komunalnu infrastrukturu (elektroenergetska, telekomunikaciona, vodovodna, kanalizaciona, toplovodna i gasovodna mreža)  preko postojećih priključaka u potrebnom kapacitetu.

 

Tehnički zahtevi i smernice

Materijalizacija

Rešenja nove izgradnja, rekonstrukcije i uređenje treba da u svoj dizajn uključe ključni građevinski materijal koji je dostupan na lokalnim građevinskim uslugama i na tržištu materijala. U svakom slučaju, prednost treba dati materijalima iz obnovljivih izvora, sa niskim troškovima i uticajem na životnu sredinu usled njihove proizvodnje i degradacije. Svi materijal koji se koriste za spoljašnje i direktno izložene pozicije moraju biti izdržljivi i sa životnim vekom od 50 godina bez potrebe za njihovim stalnim održavanjem. Održavanje osnovne mehaničke otpornosti na delimično zaštićenim spoljašnjim površinama, koje nisu direktno izložene vremenskim uslovima, raspon upotrebljenih materijala može se proširiti materijalima koji se po potrebi mogu menjati ili održavati - ali moraju biti na lako dostupnim pozicijama. Ostali upotrebljeni materijali, posebno oni namenjeni za svakodnevno izložene površine (podovi, zidovi i zidne obloge), trebaju biti izabrani tako da se lako održavaju i čiste (osnovne tehnike čišćenja), godišnje ili višegodišnje obnavljanje materijala (pranje pod pritiskom, brušenje, peskarenje, obnavljanje boja i nota) i delimična zamena zbog oštećenja ili habanja.

Konstrukcija

Prilikom odabira konstruktivnog sistema i strukturalnih materijala, treba uzeti u obzir očekivanje da je konstrukcija projektovana dugoročno, racionalno i fleksibilno. Racionalni konstrukcijski dizajn u principu obezbeđuje optimalan odnos između potrebnih raspona konstrukcije, korišćenog građevinskog materijala i složenosti dizajna. Takođe je neophodno osmisliti adekvatnu seizmičku zaštitu na konceptualnom nivou, tj. obezbediti osnovnu horizontalnu stabilnost zgrade. Svako odstupanje od uobičajenih (manje ili više racionalnih) projektnih rešenja mora se obrazložiti i navesti na koji način različito (neobično) rešenje doprinosi poboljšanju dizajna i rada zgrade.

Uz dugoročnu fleksibilnost, potrebno je osigurati da zgrada ima jasno razdvajanje između primarne konstrukcije, koja garantuje njenu globalnu stabilnost i sekundarnih konstrukcijskih i pregradnih elemenata, koji se mogu ukloniti ili zameniti bez uticaja na primarni građevinski sistem. Na ovaj način je moguće dugoročno prilagoditi zgradu ostalim programima koji neće biti poznati u vreme izgradnje.

Informativni dizajn

Projektovanje i korišćenje  Studentskog doma  treba da uključi i efikasnu IT podršku.

Opšte informacije, orijentacija i informacije u vezi sa radom zgrade treba da su lako dostupne i jasne kako bi kretanje studenata i spoljnih posetilaca bilo nesmetano.

Informacije o prostornoj organizaciji zaposlenih prilagoditi i osobama sa posebnim potrebama pozicioniranjem na odgovarajućoj visini i primenom oznaka Brajevim pismom i zvučne signalizacije.

 

Preporuke za energetsku efikasnost

Unapređenje energetske efikasnosti u u izgradnji i eksploataciji objekata podrazumeva kontinuiran i širok opseg delatnosti kojima je krajnji cilj smanjenje potrošnje svih vrsta energije uz iste ili bolje uslove u objektu. Kao posledicu smanjenja potrošnje neobnovljivih izvora energije (fosilna goriva) i korišćenje obnovljivih izvora energije, imamo smanjenje emisije štetnih gasova što doprinosi zaštiti prirodne okoline, smanjenju globalnog zagrevanja i održivom razvoju zemlje. Zakon o planiranju i izgradnji uvažava značaj energetske efikasnosti objekata. Obaveza unapređenja energetske efikasnosti objekata definisana je u fazi projektovanja, izvođenja, korišćenja i održavanja (član 4). Energetska efikasnost se postiže korišćenjem efikasnih sistema grejanja, ventilacije, klimatizacije, pripreme tople vode i rasvete, uključujući i korišćenje otpadne toplote i obnovljive izvore energije koliko je to moguće.

Bitan energetski parametar su oblik i orijentacija objekta koji određuju njegovu meru izloženosti spoljašnjim klimatskim uticajima (temperatura, vetar, vlaga, osunčanost...). Izborom odgovarajućeg oblika, orijentacije i položaja objekta, kao i odgovarajućim izborom konstruktivnih i zaštitnih materijala, može se postići energetska povoljnost objekta.

Pri projektovanju i izgradnji planiranih objekata primeniti sledeće mere energetske efikasnosti:

• u oblikovanju izbegavati veliku razuđenost objekta, jer razuđen objekat ima nepovoljan odnos površine fasade prema korisnoj površini osnove, pa su gubici energije veliki;
• optimalizovati veličinu prozora kako bi se smanjili gubici energije, a prostorije dobile dovoljno svetlosti;
• zelenilom i drugim merama zaštititi delove objekta koji su leti izloženi jakom sunčevom zračenju;
• grupisati prostorije sličnih funkcija i sličnih unutrašnjih temperatura, npr. pomoćne prostorije orijentisati prema severu;
• projektovati toplotnu izolaciju objekta primenom termoizolacionih materijala, prozora i spoljašnjih vrata, kako bi se izbegli gubici toplotne energije;
• koristiti prirodne materijale i materijale neškodljive po zdravlje ljudi i okolinu;
• koristiti obnovljive izvore energije - koristiti sunčevu energiju pomoću staklene bašte, fotonaponskih solarnih ćelija, solarnih kolektora i sl.
• planirati energetski efikasnu infrastrukturu – sisteme grejanja i hlađenja, ventilacije, pripreme tople vode i osvetljenja.

Preporuke u svrhu postizanja održivog, otpornog i efikasnog projektnog rešenja baziranog na smanjenju karbonskog otiska kroz korišćenje principa cirkularne ekonomije

• Opšte preporuke

Pojam održivosti projekta je vrlo široka kategorija sa velikim brojem prilika da se postigne dobar rezultat. U procesu pripreme projektne dokumentacije za projekat Studentski grad, predlaže se uključenje niza komponenti projektovanja koje obezbeđuju krajnji rezultat – visoki nivo održivosti projekta.

Preporuke su zasnovane na najsavremenijem pristupu projektovanju u dve kategorije, menadžment projekata i sveobuhvatna održivost projekata.

Na planu menadžmenta projekta predlaže se sledeće: svi profesionalni timovi, koji na bilo koji način učestvuju u projektu treba da imaju što veći broj informacija dostupnih u ovoj fazi projekta, bez obzira da li te informacije direktno utiču na ovu fazu projekta ili na karakater učešća tima u projektu. Ovaj pristup je prvi bitan oslonac integrisanog projektovanja.

Veći dio zahteva vezano za energetska svojstva će se rešavati na nivou Glavnog projekta i Projekta za izvođenje, osim u delu koji utiče na funkcionalno i oblikovno rešenje već u ovoj idejnoj fazi projekta što je potrebno prikazati konkursnim radom.

Sve navedeno nameće potrebu integralnog pristupa projektovanju, odnosno saradnju svih struka već u ovoj početnoj fazi projekta.

Tabela 1:  Informacije koje su sastavni deo konkursne dokumentacije

Preporučuje se da svi učesnici na konkursu, u najranijoj fazi imaju informacije o strategiji projekta i analitičkim zahtevima
1.2	Strategija projekta
1.3	Predlog elemenata holističke analize projekta – specifikacija elemenata za optimizaciju projekta spoljnih i unutrašnjih sredina na kompleksu
1.4	Specifikacija uslova koje projekat treba da ispuni u odnosu na cirkularnu ekonomiju
1.5	Preporuke za uslove koje zgrade treba da ispune
1.6	Preporuke za format projektnog zadatka sa spiskom neophodnih kategorija projekta
1.7	Metodologija rekonstrukcije postojecih zgrada

• Preporuke za projektnu strategiju baziranu na principima održivosti sa konceptima primenljivim na novim i postojećim objektima

*Instrukcija za učesnike konkursa

Dole predloženu strategiju učesnici konkursa treba da integrišu u svoje predloge projekta.

Predlozi učesnika treba da sadrže detaljno razrađene stavke 2.1 i 2.3.

Stavke 2.2 i 2.3 ce biti razrađene u fazi izrade Detaljnog projekta, koji se organizuje posebnom javnom nabavkom, nezavisnom od ovog konkursa.

Tabela 2:  Preporučena strategija projekta

2.1	Kreirati sveobuhvatnu funkcionalnu sliku projekta: Predlog projekta treba da uključi sve komponente interakcije između svih komponenti projekta, detaljno definisane, i opis interakcija koje će se detaljno tretirati tokom sledećih faza razvoja projekta
2.2	Definisati optimalan jedinični nivo potrošnje energije na celom kompleksu (kWh/m2y). Ovo je neophodno definisati pomoću uprošćenog matematičkog modela i simulacija tipične zgrade na kompleksu. Analize je neophodno uraditi za životni vek zgrade. Finalnu odluku treba da donese investitor na bazi komparativne analize različitih karakteristika omotača zgrade.
2.3	Kreirati sveobuhvatnu sliku infrastrukture kompleksa: Infrastrukturne zahteve koji će proizaći i iz rezultata projekta sledeće faze (rekonstrukcija postojećih zgrada) neophodno je predvideti u ovoj fazi projektovanja da bi se dobilo integrisano, sveobuhvatno rešenje infrastrukture koja uključuje finalnu rekonstrukciju kompleksa.
2.4	U proces projektovanja uključiti princip “ko-planiranje”. U proces projektovanja uključiti sve zainteresovane (standardna institucija “javnog pregleda” nije prihvatljiva). Ponuđači se pozivaju da predlože moguće korišćenje ove metodologije u okviru ovog konkursnog procesa

 

• Predlog elementa holističke analize projekta – specifikacija elemenata za optimizaciju projektnih rešenja spoljnih okruženja objekata (sa stanovišta funkcionalnosti, komfora, estetike i kontrole površinskih voda), i rešenja na samim zgradama.

*Instrukcija za učesnike konkursa

Sve stavke specificirane u Tabeli br. 3 biće u potpunosti razrađene u fazi izrade Projekta za građevinsku dozvolu i Projekta za izvođenje (nije predmet ovog konkursa). Učesnicima konkursa ova tabela služi kao podsetnik, i na učesnicima konkursa je odluka da li će neke od specificiranih stavki koristiti u obrazloženju svog idejnog rešenja u ovoj fazi.

Tabela 3: Predlog elementa holističke analize projekta

Holistička analiza projektih rešenja (važan kriterijum: zdravlje i komfor korisnika)
3.1	Spoljna sredina
3.1.1	Pristup svakoj zgradi atraktivan
3.1.2	Granične zone kompleksa su vizualno i funkcionalno kompatibilne sa neposrednim okruženjem.
3.1.3	Raznovrsnost sadržaja van zgrada - za odmor, rekreaciju, sport, druženje.
3.1.4	Izloženost korisnika prirodi
3.1.5	Vegetacija reguliše mikroklimu i kvalitet vazduha
3.1.6	Vegetacija odgovarajuća za pasivno grejanje zimi
3.1.7	Vegetacija redukuje zagađenja (primarno od saobraćaja)
3.1.8	Vegetacija sa direktnim uticajem na javno zdravlje
3.1.9	Vegetacija povezuje sa okruženjem (za biodiverzitet i vizualni efekat)
3.1.10	Redukcija efekta toplotnog ostrva materijalizacijom osnovnih podloga
3.1.11	Redukcija efekta toplotnog ostrva materijalizacijom relevantnih delova omotača zgrade
3.1.12	Reducija efekta toplotnog ostrva kontrolom direktnog sunčevog zračenja leti
3.1.13	Kontrola odtoka površinskih voda: ne ugrožava niže urbano okruženje
3.1.14	Kontrola odtoka površinskih voda: ne opterećuje kanalizacioni sistem (surface permeability)
3.1.15	Relativno pozicioniranje zgrada optimalno za uvođenje dnevnog svetla
3.1.16	Relativno pozicioniranje zgrada optimalno za pasivno grejanje
3.1.17	Termički i vizualni uticaj zgrada na okruženje optimalan
3.1.18	Koncept održavanja i čišćenja zgrada i spoljnih prostora definisan arhitektonskim rešenjima
3.1.19	Da li su predložene mere za uklapanje kompleksa u okruženje
3.1.20	Analiza raspoloživih obnovljivih izvora energije
3.2	Zgrade
3.2.1	Vizualni kvalitet enterijera optimalan
3.2.2	Obezbeđen maksimalan pogled na prirodu
3.2.3	Komfor u internim komunkacijama
3.2.4	Zvučna privatnost
3.2.5	Vizualna privatnost
3.2.6	Funkcionalni i vizualni komfor nameštaja
3.2.7	Boje i teksture ugodne za oko
3.2.8	Termički komfor obezbeđen arhitektonskim rešenjima - uniformna temperatura
3.2.9	Termički komfor obezbeđen arhitektonskim rešenjima - bez negativne letnje i zimske radijacije
3.2.10	Termički komfor obezbeđen arhitektonskim rešenjima - termička stabilnost (termička inercija) zgrade
3.2.11	Termički komfor obezbeđen arhitektonskim rešenjima - pasivno hlađenje i / ili podhlađivanje prirodnom ventilacijom
3.2.12	Termički komfor dodatno obezbeđen KGH sistemima
3.2.13	Zvučni komfor obezbeđen arhitektonskim projektom - Maksimalna reveberacija 0.5 sec
3.2.14	Zvučni komfor obezbeđen arhitektonskim projektom - Zaštita od spoljne buke
3.2.15	Kvalitet unutrašnjeg vazduha - kvalitetna vertikalna i horizontalna prirodna ventilacija
3.2.16	Kvalitet unutrašnjeg vazduha - povoljna lokacija za uzimanje svežeg vazduha
3.2.17	Kvalitet unutrašnjeg vazduha - konstantan monitoring
3.2.18	Vizualni komfor - optimalna količina dnevnog svetla
3.2.19	Vizualni komfor - sprečeno blještanje
3.2.20	Vizualni komfor - optimalna vrsta osvetljenja
3.2.21	Vizualni komfor - dinamička boja osvetljenja
3.2.23	Oblik zgrada energetski efikasan
3.2.24	Kvalitet izolacije omotača - zidovi, bez termičkih mostova
	predložena vrednost koeficijenta prolaza toplote kroz čvrste površine je U=0.15 W/m2K
3.2.25	Kvalitet izolacije omotača - zastakljenja sa bravarijom (max. U=0.8 W/m2K)
3.2.26	Kvalitet izolacije omotača - izbor stakla optimiziran za svaku orijanteciju (kroz 8 relevantnih parametara)
3.2.27	Orijentacija zgrada optimalna za komfor i potrošnju energije
3.2.28	Osenčenje leti - prirodno optimalno (adekvatna vegetacija na funkcionalnoj poziciji – modeliranje za optimizaciju)
3.2.29	Osenčenje leti – veštačko optimalno (uz obezbeđeno dnevno svetlo)
3.2.30	Osenčenje zimi - optimalna zaštita od blještanja (uz obezbeđeno dnevno svetlo)
3.2.31	Dostupnost vertikalnim i horizontalnim instalacijama i flexibilnost za izmene (podrazumeva vertikalne instalacije u šahtovima sa pristupom od poda do plafona, na hodnicima)
3.2.32	Korišćenje obnovljive energije svih vrsta
3.2.33	Prostori za fotonaponski sistem (krovovi, fasade, spolja...)
3. 2.34	Protokol za kontrolu komfornih uslova optimiziran - interakcija karakteristika omotača i spoljnih mikroklimatskih uslova, uz minimalnu potrošnju energje
3.2.35	Multifunkcionalno korišćenje vode i interakcija sa vegetacijom sa pozitivnim energetskim efektima
3.2.36	Svi prostori za redovno održavanje instalacija imaju pristup kroz vrata i stepenice (nema kapaka i penjalica)

 

• Specifikacija uslova i kriterijuma koje projekat treba da ispuni da bi se ispunili zahtevi cirkularne ekonomije

*Instrukcije za učesnike konkursa:

U tabeli br. 4 su specificirani osnovni principi cirkularne ekonomije, važnog kriterijuma na ovom projektu. Učesnici konkursa treba da prilože kratak tehnički opis metoda i rešenja korišćenih za uključenje ovih principa u svoj projekat.

Tabela 4: Kriterijumi cirkularne ekonomije

PROJEKTNI KRITERIJUMI CIRKULARNE EKONOMIJE (CE)
4.1	CE Strategija
4.1.1	Projektovati zgrade koje imaju trajnost, adaptibilnost, flexibilnost i mogućnost recikliranja materijala.
4.1.2	Eliminisati otpad i zagađenja
4.1.3	Cirkulisati materijale i proizvode
4.1.4	Regenerisati Servise Eko Sistema iz okruženja
4.2	Materijali
4.2.1	Upotrebiti BIM simulacije za analizu ugrađene energije u materijale, kao i mogućnost ponovne upotebe tih materijala
4.2.2	Upotrebiti održive materijale ili reciklirane materijale
4.2.3	Minimalno koristiti prirodne resurse
4.2.4	Minimalna konverzija prirodnih materijala u materijale za gradnju (potrošnja energie za konverziju)
4.2.5	Redukovati otpad za vreme gradnje i razmotriti mogućnost recikliranja otpada
4.2.6	Oformiti preventivni plan održavanja, za životni vek objekta, sa akcentom na smanjenju upotrebe novih materijala
4.2.7	Koristiti modularnu gradnju i prefabrikovane komponente, gde je moguće
4.2.8	Izbegavati sekundaran tretman materijala (posebno tretman vidnih površina), koliko god je to moguće
4.2.9	Upotrebljavati mehanička spajanja umesto hemijskih
4.2.10	Otpad iz procesa gradnje – formirati detaljan plan ponovne lokalne upotrebe otpada kao i odlaganja, i obezbediti odobrenje nadležnih
4.2.11	Napraviti detaljan plan minimiziranja zagađenja u okruženju, za vreme gradnje. Uključiti i zagađenja prilikom nabavke i transporta materijala
4.2.12	Uvesti sistem gradnje baziran na cirkularnoj ekonomiji: projektovati sisteme i konstrukciju koju je jednostavno održavati, popravljati i zamenti, da bi se obezbedio sto duži životni vek objekta.
4.3	Voda
4.3.1	Projektnim rešenjima obezbediti minimalnu potrošnju vode u objektima i van njih
4.3.2	Uvesti recikliranje otpadnih voda: - Recikliranje “sive” vode - Korišćenje otpadne enerije svih otpadih voda
4.3.3	Uvesti korišćenje kišnice
4.3.4	Uvesti kontrolu i korišćenje površinskih voda
4.3.5	Projektovati kontrolu površinskih voda da odgovara 50 godišnjim ili 100 godišnjim ekstremima (ovo u dogovoru sa investitorom)
4.4	Lokalna proizvodnja
4.4.1	Na radionicama ko-projektovanja ispitati potencijalni interest korisnika i komšiluka za učešće u lokalnoj mini proizvodnji cveća, rasadničkih biljaka ili hrane
4.4.2	Na radionicama ko-projektovanja ispitati potencijalni interes korisnika i komšiluka za učešće u održavanju biodiverziteta restauriranih eko sistema
4.5	Jasno demonstrirati primenu gore specificiranih koncepata (Tabela 4) u svom predlogu projekta

 

• Preporuke uslova koje novi objekti treba da ispune, uzimajući u obzir postojeće stanje, a ispunjavajući kriterijume za ostvarenje poboljšanog javnog zdravlja i zadovoljstva korisnika

*Instrukcije za učesnike konkursa:

Sve preporuke iz tabele 5 treba jasno da budu tretirane i prezentirane u predlogu idejnog rešenja

Tabela 5:  Uticaji između postojećih i budućih zgrada

5.1	Nove zgrade ne smeju imati negativan uticaj na termički komfor postojećih zgrada
5.2	Nove zgrade ne smeju imati negativan uticaj na vizualni komfor u postojećim zgradama (uticaj na uvođenje dnevnog svetla i poglede na okolinu)
5.3	Nove zgrade ne smeju imati negativan uticaj na zvučnu privatnost u postojećim zgradama
5.4	Nove zgrade ne smeju imati negativan uticaj na vizualnu privatnost u postojećim zgradama
5.5	Nove zgrade ne smeju imati negativan uticaj na prirodnu ventilaciju i kvalitet vazduha u postojećim zgradama
5.6	Nove zgrade ne smeju imati negativan uticaj na izloženost korisnika prirodi
5.7	Nove zgrade ne smeju imati negativan uticaj na efekat toplotnog ostrva

 

• Preporučeni format projektnog zadatka sa spiskom kategorija projekata specifičnim za ovaj projekat

*Instrukcija za učesnike konkursa:

Učesnici konkursa mogu koristiti informacije iz Tabele br. 6 kao indikaciju formata projektnog zadatka kao i vrste projekata koje je neophodno kompletirati, u kasnijim fazama projekta, od strane projektnih timova koji ce biti birani nezavisnim, odvojenim postupkom javne nabavke.

Učesnici konkursa mogu u svom predlogu projekta da komentarišu ili obrade ili koriste bilo koju stavku iz ovog formulara.

Tabela 6 - Preporučeni format projektnog zadatka priložena je u pratećoj konkursnoj dokumentaciji – V OSTALA KONKURSNA DOKUMENTACIJA,

 

• Metodologija rekonstrukcije postojecih zgrada

*Instrukcija za učesnike konkursa:

Metodologija i kriterijumi navedeni u nastavku za učesnike konkursa predstavljaju materijal informativnog karaktera bitan u kasnijoj razradi projekta,  s’ tim da je kriterijume koji utiču na funkcionalno i oblikovno rešenje poželjno afirmisati i na nivou anketnog idejnog rešenja, koje je predmet konkursa.

Proces rekonstrukcije postojećih objekata, kao prvu fazu, uključuje izradu Projekta Optimizacije Potrošnje Energije i Komfornih Uslova. Ovaj projekat tretira omotač objekta, konstrukciju, sve elemente enterijera i sve instalacije. Tehnologija projekta optimizacije podrazumeva dinamičke simulacije ponašanja objekta za svaki od 8760 sati tipične metereološke godine.

Rezultat ovog projekta su ulazni podaci za Projektni Zadatak sveobuhvatne revitalizacije objekta.

Metodologija optimizacije se sastoji od sledećih stavki:

1. Detaljna procena opšteg stanja objekta
2. Merenja i kalibracija modela objekta
3. Rangiranje potrošača energije
4. Redukcija spoljnog opterećenja
5. Redukcija unutrašnjih opterećenja
6. Optimizacija isporuke energije
7. Optimizacija potrošnje energije
8. Povećanje efikasnosti sistema
9. Korišćenje obnovljive energije
10. Uvođenje “inteligentnih” tehnologija
11. Poboljšanje uslova komfora

 

0. Detaljna procena opšteg stanja objekta

0.1   Kvalitet Omotača

0.2    Funkcionalnost i kvalitet instalacija

0.3   Ustanovljeni funkcionalni problemi zgrade u svim kategorijama – iskustvo korisnika i operatera

0.4   Merenja (računi) parametara potrošnje energije i vode u poslednje tri godine

0.5   Istraživačka neprekidna merenja parametara struje i vode u realnom vremenu, u vreme korišćenja zgrade, u periodu od 15 kalendarskih dana

0.6   Obezbediti projekat ili napraviti snimak svih instalacija na zgradi

1. Merenja i kalibracija modela objekta
   • “Snimak” funkcionisanja objekta
   • Kontinualna merenja na objektu standardno traju između 7 i 14 dana

Mere se parametri relevantni na efikasnost zgrade i kvalitet svih komponenti komfora u zgradi.

2. Rangiranje potrošača energije

Za rangiranje potrošača energije neophodno je sprovesti neprekidna merenja svih potrošača energije u trajanju od 7 ili 15 kalendarskih dana. Na bazi rezultata merenja izvršiti rangiranje koje će definisati prioritete intervencija.

3. Redukcija spoljnog opterećenja

Pasivnim arhitektonskim merama i urbanističkim rešenjima, optimizacijom omotača zgrade i prirodnim grejanjem i hlađenjem obezbeđuje se minimalno opterećenje energetskog sistema zgrade od strane lokalnih klimatskih varijacija.

4. Redukcija unutrašnjeg opterećenja

Kontrola individualne efikasnosti potrošača energije predstavlja osnovni princip redukcije unutrašnjeg opterećenja energetskih sistema objekta. Veoma važna komponenta redukcije unutrašnjih energetskih opterećenja predstavlja i kontrola energetskih gubitaka u objektu.

5. Optimizacija isporuke energije

Izbor vrste energije kojom snabdevamo objekat predstavlja ozbiljan potencijal za smanjenje troškova objekta vezanih za potrošnju energije. Ovu analizu i odluku treba doneti u najranijoj fazi projektovanja objekta jer usvojene vrste izvora energije utiču na izbor sistema koji tu energiju troše.

(NAPOMENA: Ova Stavka i odluka o vrsti energije predstavlja integralni deo i konkusnog rešenja koji se traži kroz ovaj konkurs prve faze (novi objekti). Odluka o vrsti energije mora biti koordisana sa budućim razvojem / rekonstrukcijama postojećih objekata)

6. Optimizacija potrošnje energije

Korišćenje energije isključivo na osnovu trenutnih zahteva potrošača (isporuka energije isključivo prema zahtevu potrošačkih jedinica), osnovni je princip redukcije unutrašnjeg opterećenja energetsih sistema objekta. Racionalizacija funkcija kontrolnih sistema takođe predstavlja veliki, često ne korišćeni, potencijal za uštede u potrošnji energije.

7. Povećanje efikasnosti Sistema

Svaki sistem koji troši energiju najefikasniji je ako tesno korespondira karakteristikama sredine u kojoj funkcioniše. Druga komponenta efikasnosti je interna efikasnost samog potrošača energije koja u mnogome zavisi pre svega od pravilnog izbora, a zatim od optimalnog održavanja.

8. Korišćenje obnovljive energije

Svaka urbana lokacija raspolaže određenom količinom obnovljive energije. Neophodno je uvek kompletirati analizu mogućnosti eksploatacije ove energije a zatim analizu troškova životnog veka objekta kojom se definiše isplativost korišćenja postojećih kapaciteta te energije.

9. Uvođenje inteligentnih tehnologija

Uvođenje “inteligentnih” tehnologija u funkcije objekta podrazumeva sledeće operativne uslove:

• Objekat se dinamički prilagođava unutrašnjim i spoljnim opterećenjima
• Dovođenje energije samo kada, gde i koliko je potrebno
• Dinamičko optimiziranje performansi kapitalne opreme

Savremeni sistemi automatske kontrole sistema u objektima kao i ugrađena oprema opremljeni su za sve ove funkcije; samo je neophodno uvesti ove operativne algoritme.

10. Poboljšanje uslova komfora

Bitno je da se arhitektonskim rešenjima pre svega, postigne visoki kvalitet u sledećim kategorijama korišćenja prostora:

Izloženost korisnika prirodi

Vizualni kvalitet i pogledi

Termički komfor

Kvalitet vazduha

Količina prostora

Lakoća komunikacija

Zvučna privatnost

Vizualna privatnost

Uticaj spoljne buke

Buka unutar prostora

Komfor nameštaja

Boje i teksture

Pristup zgradi

Čistoća zgrade

Kvalitetnim veštačkim elektro mašinskim sistemima samo se dopunjava kvalitet unutrašnjeg komfora, kada nije mogao biti ostvaren arhitektonskim rešenjima.

U dokumentaciji konkursa  – V OSTALA KONKURSNA DOKUMENTACIJA, kao deo preporuka učesnicima konkursa:  priloženi su: Aneks 1 - Matrica funkcionalnog i vizuelnog uklapanja projekta u lokalno urbano okruženje i Aneks 2 - Kriterijumi za izbor vegetacije (segmenti iz sveobuhvatnih listi)

 

Ekonomski zahtevi i smernice

Iznos investicije

Iznos investicije za izgradnju novog objekta studentskog smeštaja u okviru Studentskog grada definisan je na osnovu aproksimacija investicionog projekta i iznosi 24.500.000 € bez PDV-a, a za opremanje ovog objekta nakon izgradnje, planirana su sredstva u iznosu od 1.250.000 € bez PDV-a.

Efikasno upravljanje zgradom

Pri koncipiranju projektanskog rešenja imati u vidu da upravljanje kompleksom uključuje tri osnovna nivoa troškova i priliva: operativni troškovi (troškove za ventilaciju, grejanje i hlađenje, osvetljenje i čišćenje) , troškovi održavanja i prilivi iz marketinških aktivnosti (iznajmljivanje i dr.). Operativni troškovi uključuju procenjene .

Dugoročni ekonomski uticaj gradnje

Projekat treba da obuhvati materijale, tehnologije i sisteme koji slede principe analize troškova životnog ciklusa, što znači da se troškovi njihove instalacije, održavanja i demontaže podjednako uzimaju u obzir prilikom njihovog izbora.